POTRESNO SVEDOČANSTVO
U Medija centru u Beogradu predstavljen je dokumentarni film „Stradanje – Kosovo i Metohija“ Ranka Đinovića. Poruka ovog ostvarenja je da su jedino zločini protiv Srba ostali nekažnjeni.
Kao što žrtve imaju ime, tako ih imaju i zločinci i ona su ispisana na više od 17.000 prijava. Nigde u svetu zločini ne zastarevaju, a svaka država čuva dokumentaciju i sprovodi pravdu. Zločini su se dogodili za vreme boravka misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, istaknuto u filmu „Stradanje – Kosovo i Metohija“.
Ranko Đinović, pesnik sa Kosova i Metohije (Đakovica) ostvario je drugi dokumentarni film o zločinima nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, pod naslovom „Stradanje – Kosovo i Metohija“, u kome su prikazani autentični događaji o stradanju Srba u južnoj srpskoj pokrajini.
Njegov prvi dokumentarni film „Univerzum bola“ takođe govori o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji. Novi film je nedavno predstavljen u Medija centru u Beogradu, a posle projekcije na prigodnoj konferenciji za novinare pored autora publici su se obratili i gosti: predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović koji je, kako je rečeno, najzaslužniji za ostvarenje ovog filma, pukovnik u penziji Stevan Đurović, istoričar profesor dr Miloš Ković i Jugoslav Petrušić.
Svedočanstvo o genocidu nad Srbima
Potresan dokumentarni film „Stradanje – Kosovo i Metohija“, pesnika Ranka Đinović u 32 minuta sadrži događaje, dokaze i svedočanstva o višedecenijskom stradanju Srba i nealbanaca na KiM. Đinović je i u ovom filmu podsetio na separatističke demonstracije u Đakovici marta 1998, monstruozne zločine Ramuša Haradinaja i njegovih „saboraca“ na Radonjićkom jezeru, ubijene žeteoce u Starom Grackom, ali i na potresne trenutke posete proteranih Srba razrušenim grobljima, svetinjama i kućama, sve do scene kada šarplaninac prepoznaje svog pravog gazdu, izgnanog Srbina, prilikom posete Drsniku 2006. godine.
U filmu se takođe kaže da su se svi ti zločini dogodili za vreme boravka misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji. Film podseća na stratišta i logore u kojima su mučeni Srbi, u Likovcu, Klečki, Mališevu, Jablanici, Glođanu, Štimlju, Volujku, Belaćevcu i drugim mestima. A takođe i na preko 225.000 proteranih Srba, preko 1.200 otetih i kidnapovanih i 3.200 ubijenih pripadnika Vojske i MUP-a Republike Srbije.
– U Đakovici je pre NATO agresije živelo 12.000 Srba, a danas je Đakovica za Srbe zabranjen grad. Đakovička crkva Presvete Bogorodice koja je bila do temelja srušena danas je obnovljena, rekao je Đinović u filmu „Stradanje – Kosovo i Metohija“.
Radonjićko jezero – trajan dokaz
– Ovo je film koji čuva istinu, delić onoga što se širom Kosova i Metohije dešavalo posle Drugog svetskog rata do dan-danas. U njemu smo videli najcrnju stranu ljudske prirode, bestijalnost, monstruozne zločine, odnos Albanaca prema živim i mrtvim Srbima, prema srpskim svetinjama i kulturno-istorijskim spomenicima. A, važan je zato što o ovim zločinima moramo govoriti, pogotovu sada kada Specijalno tužilaštvo istražuje zločine OVK i kada međunarodna zajednica, konačno, mora progovoriti jezikom istine.
Ovo je rekao Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, posle projekcije dokumentarnog filma „Stradanje – Kosovo i Metohija“ Ranka Đinovića u beogradskom Medija – centru. Naglašavajući da Srbija i porodice žrtava neće dozvoliti da se njihovo stradanje zaboravi, Odalović je dodao:
– Važno je da se vrati nada da će zločinci iz OVK odgovarati za svoja nedela. To je i odgovornost međunarodne zajednice, jer su se brojni zločini nad Srbima dogodili u vreme mandata međunarodnih snaga na KiM. Odalović je takođe naglasio da je sve ovo što prikazuje Đinovićev film samo mali deo zločina nad Srbima i da jedino zločini protiv Srba nisu kažnjeni. Sve je ovo merljivo, sve je ovo proverljivo. Ovaj film o Radonjićkom jezeru je jedan od retkih dokaza i to stratište mora biti trajno pominjano, ali kada smo ga dali u svet, to tada nije videlo svetlost dana, istakao je Odalović.
Nemamo pravo na odricanje od istine
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar dr Miloš Ković, rekao je da je Đinovićev film dragocen dokument o genocidu nad Srbima u 20. veku i da je 20. vek, vek genocida.
– Kao što žrtve imaju ime i prezime, tako ih imaju i zločinci čija imena su ispisana na više od 17.000 krivičnih prijava – rekao je Ković i dodao: Nigde u svetu zločini ne zastarevaju, a svaka država čuva dokumentaciju i sprovodi pravdu. Nemamo prava na deprimiranost i popuštanje, niti da se odričemo istine, jer pitanje Kosova i Metohije je pitanje osnovnog ljudskog morala i smisla naše istorije.
Pukovnik u penziji Stevan Đorović je podsetio na genezu projekta „velika Albanija“ istakavši da je to projekat velikih sila. Potom je kratko govorio o šiptarskim kačacima Azema Bejte i balistima Šabana Poluže uz opasku „neprijatelj je onoliko jak koliko smo mi slabi“.
Jugoslav Petrušić, inače rođen u Medveđi, napomenuvši da su mu u Peći ubijeni baba i deda koji su imali 84 i 86 godina, rekao da je bio na brojnim ratištima u svetu u Vijetnamu, Libiji, Siriji, Iranu, Iraku… da se Kosovo samo istinom brani i da „njima ovde treba da se sudi“.
– Sudbina otetih na Kosovu zavisi od toga koliko ćemo biti uporni da nateramo te duge zemlje koje su danas shvatile da se radi o ljudima koji se isključivo bave terorizmom, da nam ustupe, pomognu i daju dokumenta, odnosno da nam njihovi sugrađani, Albanci, Srbi, ma ko bili, da nam pomognu da ove teroriste oteramo i vratimo što je naše. Znači i zapadne i istočne zemlje da nam pomognu. OVK je samo jedna od frakcija koja je učestvovala u ratu. Strane agenture to dobro znaju… Krajnje je vreme da shvate da smo mi jedini narod na svetu koji je zaštitio Albance na svojoj teritoriji, i ako su se oni odali terorizmu… I njima je nestalo dve i po hiljade ljudi, rekao je Petrušić.
Nije za mlađe od 18 godina
– Neke kadrove sam snimio sam, neke dobio od prijatelja, neke od vladine Kancelarije za nestala lica. Film nije za mlađe od 18 godina, ali jeste za mlade. Da se na pola sata ostave društvenih mreža i da pogledaju šta se našem narodu decenijama dešavalo na samo 350 kilometara od Beograda, rekao je autor dokumentarnog filma „Stradanje – Kosovo i Metohija“ Ranko Đinović.
SB UN – mesto za trajno rešenje za KiM
Na novinarsko pitanje za komentar o izjavi šefice diplomatije EU Federike Mogerini da sporazum Beograda i Prištine mora da prođe Savet bezbednosti UN, predsednik Komisije za nestala lica Vlade RS Veljko Odalović je rekao: Mogerinijeva je rekla istinu, jer je, iako devastirana, Rezolucija 1244 živa i nju može da promeni samo SB UN. To je i jedino mesto gde se može doneti trajno rešenje za KiM koje garantuje mir i stabilnost, a istovremeno i telo u kom Srbija ima vrlo ozbiljne partnere.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić