PRISUSTVO ČUDU

Blaženopočivši patrijarh Jerusalimski g. Diodor Prvi, koji je na tom mestu bio od 1981. do smrti 2000. ispovedio je o silasku Blagodatnog Ognja kao nečemu što je tako živo i stvarno za pravoslavce.

 

Kada se ugase svetla, saginjem se i ulazim u prostoriju ispred Groba. Odatle u tami nalazim put ka unutrašnjem prostoru Groba, gde je bilo položeno Isusovo telo.

o silasku blagodatnog ognja

Tamo klečim sa strahopoštovanjem. Izgovaram izvesne molitve koje su nam predane kroz vekove i nakon što ih pročitam, čekam. Ponekad čekam nekoliko minuta, ali obično se čudo događa odmah čim pročitam molitve.

Iz središta samog kamena, na kom je ležalo Isusovo telo, izvire neka neodređena Svetlost. Obično je plavičasta, ali boja može i da se promeni i da poprimi razne nijanse. Ne može se opisati ljudskim pojmovima. Svetlost izlazi iz kamena kao što se magla diže s jezera, izgleda skoro kao da je kamena ploča pokrivena vlažnim oblakom, samo što je Svetlost.

Ova Svetlost se svake godine ponaša različito. Ponekad pokriva samo kamenu ploču, dok ponekad obasjava celu Kuvukliju iznutra, tako da ljudi koji stoje van Groba i gledaju unutra vide kako je ispunjen Svetlošću. Ta Svetlost ne peče.

Ovih šesnaest godina od kad sam patrijarh Jerusalima i primam Sveti Oganj, nikad mi brada nije izgorela.

Svetlost ima drugačiju strukturu od obične vatre koja gori u nekom kandilu. Na izvesnim mestu Svetlost se uzdiže i oblikuje stub u kom je plamen drugačije prirode, tako da s njega mogu da upalim svoje sveće.

Kada tako primim plamen na svoje sveće, izlazim i predajem Oganj prvo Jermenskom, pa onda Koptskom patrijarhu. Nakon toga delim Oganj svim ljudima prisutnim u hramu…

Doživljavamo mnoga čuda u našim crkvama i ona nam nisu strana. Ali nijedno od tih čuda nema za nas tako duboko i simvolično značenje kao čudo Svetog Ognja. Ovo čudo je skoro kao Božanska tajna. Ono pretvara Hristovo Vaskrsenje u nešto što je tako živo i stvarno za nas, kao da se dogodilo tek pre nekoliko godina…

Nalazim se u Jerusalimu od 1939.godine kada sam došao u grad sa svojih petnaest godina. Svih tih godina prisustvovao sam službi silaska Svetog Ognja tako da sam do sada bio svedok čuda već šezdeset jedan put. Za mene ne postoji pitanje da li verujem u čudo ili ne. Ja znam da je ono istinito.