DOPRINOS METEOROLOGIJI
Povodom 140 godina od rođenja od čuvenog srpskog naučnika objavljujemo šta je to Milankovićev kanon i kako je Milutin Milanković zavredeo pažnju svetske nauke o vremenu.
Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je razvio teoriju ledenih doba, objasnivši zašto se na Zemlji ciklično smenjuju periodi tople i hladne klime.
Njegovi radovi, u početku odbacivani, pre pola veka postali su osnova i „opšte mesto“ u klimatologiji, baš kao što je to danas Darvinova teorija među biolozima ili Njutnovi zakoni za fizičare.
Naime, naučnici su vekovima pronalazili dokaze da su Zemlju povremeno zahvatala ledena doba, ali dugo niko nije umeo da odgonetne zašto se to dešavalo. Milanković je otkrio da se srednja temperatura atmosfere menjala zbog toga što zračenje Sunca koje stiže na Zemlju nije uvek bilo jednakog intenziteta.
Intenzitet Sunčevog zračenja se, po Milankoviću, menja zbog tri činioca: promene nagiba Zemljine ose rotacije, ekscentričnosti putanje i precesije Zemlje. Proizvod kombinacija ova tri činioca su varijacije u količini Sunčeve toplote koja pada na Zemljino tlo. Milanković je u svojim dijagramima koji ovo opisuju pokazao da postoje periodi kada je osunčavanje veoma smanjeno, zbog čega dolazi do ledenih doba.
Milanković je rođen pre 140 godina – 28. maja 1879. u uglednoj srpskoj porodici u Dalju, kod Osijeka u Hrvatskoj, tadašnjoj Austrougarskoj. Više obrazovanje stekao je u Beču gde je i doktorirao 1904. godine, pistavši prvi Srbin doktor tehničkih nauka.
Pet godina kasnije na poziv vlade Srbije došao je u Beograd da bi predavao na univerzitetu, postao član Srpske akademije nauka i umetnosti i dugogodišnji direktor hidrometeorološkog zavoda.
Njegova neobična odluka da svoju naučnu karijeru, i to karijeru koja će uticati na svetski tok nauke, nastavi u Beogradu, imala je prelomnu ulogu za razvoj istraživanja u Srbiji. Zato ne treba da čudi izbor da se njegov lik nađe na jednoj od krupnijih novčanica u današnjoj Srbiji jer, uprkos tolikim velikanima, teško je naći pojedinca koji je dragocenije zadužio ne samo domaću nauku, nego i modernu srpsku državu.
Milanković se borio i kao rezervni oficir srpske vojske u Balkanskom ratu, a Prvi svetski rat je proveo u austrougarskom zarobljeništvu. Bio je u logoru i u kućnom pritvoru, ali je taj mračni period zatočeništva iskoristio za rad na svojoj teoriji.
Svoje najveće delo, “Kanon osunčavanja”, u kom je sabrao rezultate svog rata iz tri prethodne decenije, predao je u štampu u proleće 1941. godine, upravo dok se, posle odbijanja da se pristupi Trojnom paktu, spremala invazija nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Poslednji tabaci „Kanona osunčavanja“, pisao je Milanković u svojim „Uspomenama“, odštampani su 2. aprila u štampariji u Kosmajskoj ulici u Beogradu. Četiri dana kasnije, 6. aprila, Beograd je bombardovan, a Milanković se skrivao sa porodicom. Posle nekoliko dana otišao je do štamparije koja je bila potpuno razorena.
Milankoviću je ostao samo jedan primerak „Kanona osunčavanja“ koji je poslao svom prijatelju, profesoru Volfangu Sergelu u Frajburg u Nemačkoj. Ipak, nekoliko meseci kasnije tokom rasčišćavanja ruševina, u podrumu štamparije pronađeni su ostali tabaci njegovog dela, u prilično solidnom stanju, mada po malo čađavi i vlažni. Povezani su i prosleđeni u prodaju.
Po svemu sudeći, Milanković je bio skroman i jednostavan čovek. Njegov opus čini veliki broj knjiga pisanih lepim, jednako jednostavnim jezikom. Pisao je o planetama i „nebeskoj mehanici“, o slavnim naučnicima i istoriji, o klimatologiji, svemiru i svom životu, ratovima i zarobljeništvu, braku, svakodnevici. Danas su njegove knjige većinom digitalizovane i dostupne čitaocima na sajtu Narodne biblioteke Srbije.
U jednoj od njih, u “Uspomenama”, Milanković kaže: “Živeo sam u carevini, kraljevini i u republici, kao slobodan građanin, kao obveznik u braku, u vojsci i državnoj službi. Preživeo sam, i to svaki put u zaraćenoj zemlji, dva balkanska i dva svetska rata, bio sam na bojnom polju i u zatvoreničkom logoru, odmarao se po apsanama, tavorio u internaciji, stenjao pod neprijateljskom okupacijom. Pored svega toga, nauživao sam se i svega ugodnog i lepog što sam ga, tražeći, našao, ili na nj slučajno nabasao”. milankovićev kanon milankovićev kanon
Izvor: Naukakrozprice.rs