Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Psihički i mentalni poremećaji koje uzrokuje savremeni način života

PSIHIČKI POREMEĆAJI

Koji su to mentalni poremećaji karakteristični za savremeno doba. Savremen život donosi četiri psihička sindroma, zašto nastaju i  kako se leče?

 

Savremeni način života prepun brige i stresa može u našem organizmu dovesti do razvoja blažih i težih psihičkih, kao i somatskih poremećaja. Osim raznih oblika anksioznih poremećaja i fobija, često se susrećemo sa sindromom hroničnog umora, opsesivno-kompulzivnim poremećajem te raznim somatoformnim poremećajima a tu su i drugi mentalni poremećaji.

• Sindrom hroničnog umora
• Opsesivno-kompulzivni poremećaj
• Somatoformni poremećaji
• Sindrom hroničnog umora

Dijagnoza sindroma hroničnog umora teško se postavlja budući da se manifestuje nespecifičnim smetnjama koje su slične brojnim bolestima, a lečenje je isključivo simptomatsko. Sindrom hroničnog umora je poremećaj koji karakteriše pojava umora kome se ne može odrediti tačan telesni uzrok. Većina današnjih teorija o nastanku tog sindroma zastupa mišljenje da su u osnovi blaži telesni i mentalni poremećaji (npr. blaža virusna infekcija, blaži anksiozno-depresivni poremećaj) koji dovode do pojave psihofizičkih simptoma.

Simptomi nastupaju naglo, najčešće kod prethodno zdrave osobe. Osoba se žali na osećaj teškog umora, bolova u mišićima i zglobovima, a uz to ima povišenu telesnu temperaturu i povećane limfne čvorove. Bolest može proći vrlo brzo, bez posledica i potrebe lečenja, međutim može biti dugotrajna i toliko izražena da onesposobljava obolelog u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Dijagnostikovati sindrom hroničnog umora vrlo je teško budući da se manifestuje nespecifičnim tegobama. Iz tog razloga lečenje je isključivo simptomatsko: antipiretici za snižavanje povišene telesne temperature i analgetici za bolove u mišićima i zglobovima. Vitaminski dodaci i pravilna ishrana pomoći će u podizanju imunološkog statusa celog organizma te na taj način smanjiti osećaj umora i telesne simptome. U težim i dugotrajnijim slučajevima potrebna je pomoć psihologa i psihijatra.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj obeležavaju opsesivne misli, koje mogu dovesti do anksioznosti, te kompulsivne radnje kojima se odvraća pažnja s tih misli. Osobe obolele od opsesivno-kompulsivnog poremećaja imaju neželjene misli koje im se neprestano nameću te ritualne radnje, kojima odvraćaju pažnju s tih misli. Na primer osoba može biti opsednuta mislima o bakterijama, stoga počinje konstantno prati ruke kako bi misli dovela pod kontrolu.

BioMind gif -728x90

Osoba takođe može biti opsednuta mislima o provali u svoj dom te zbog toga stalno proverava jesu li vrata zaključana, neprestalno zaključavajući i otključavajući bravu nebrojeno puta. Opsesivne misli u osobi bude osećaje anksioznosti jer su neželjene i ona ih želi odagnati po svaku cenu. Zato razvija kompulsivne radnje kojima pokušava dokazati neistinitost i neutemeljenost svojih misli.

To znači da je osoba u potpunosti svesna nestvarnosti svojih misli, međutim ne nalazi nikakvo drugo rešenje za njih osim obavljanja ritualnih radnji koje je umiruju. Kompulzivne radnje osobu rešavaju opsesivnih misli, ali je s druge strane onemogućavaju u obavljanju bilo čega osim njih jer će se u protivnom misli vratiti.

Tako obolele osobe upadaju u začarani krug iz kojeg ih može izvući jedino primerena psihoterapija, a ponekad i lečenje lekovima.

Somatoformni poremećaji

Somatoformni poremećaji su poremećaji u kojima osoba doživljava i razvija telesne simptome bolesti za koje se ne može dokazati organski uzrok, a istovremeno one odbijaju da prihvate da oni imaju psihogeni uzrok te insistiraju na daljim ispitivanjima i pregledima. Od somatoformnih poremećaja sigurno je najpoznatija hipohondrija koja u obolelog izaziva osećaj da boluje od jedne ili više telesnih bolesti.

Histerija, Briguetov sindrom ili multipli somatizacijski poremećaj karakterišu brojni, raznorazni ponavljajući telesni simptomi koji se najčešće javljaju kod osoba pre tridesete godine života, a znaju trajati godinama:

• povraćanje, bol u stomaku, mučnina, nadutost, proliv
• poteškoće mokrenja, bol pri mokrenju
• bolovi u udovima, glavobolja
• plitko i ubrzano disanje, bol u grudima, lupanje srca
• poteškoće gutanja, zamućen vid, dvoslike, gubitak glasa
• seksualna nezainteresovanost, bol pri seksualnom odnosu, impotencija
• bolne menstruacije, neredovni ciklusi, obilna menstrualna krvarenja

Stalni somatoformni bolni poremećaj karakteriše trajna prisutnost bola koji se ne može objasniti organskim procesima i telesnim poremećajima. Bol je neodređene lokalizacije, a oboleli često uzimaju analgetike koji im ne pomažu. Smatra se da poremećaj nastaje kao pokušaj regresije pojedinca i pronalaženja načina da pobegne od obavljanja svakodnevnih obaveza za koje oseća da više nije u mogućnosti da ih izvršava, stoga se traži legitiman izgovor.

Hipohondrijski poremećaj

Hipohondrijski poremećaj karakteriše stalna preokupacija osobe da boluje od kakve somatske bolesti i pri tom stalno navodi nove simptome. Osoba normalne telesne pojave tumači kao abnormalne i nemoguće je uveriti u suprotno. Zato osoba konstantno traži nove preglede i testiranja, iako su ona prethodna pokazala normalan nalaz.

GoldenSwedenBitte-728x90

Izuzetno je važno prepoznati duševni poremećaj i razlikovati ga od svakodnevnih psihičkih posrtaja, a zatim se odlučiti za lečenje psihoterapijom i/ili lekovima. Psihoterapija i lečenje lekovima osnova su lečenja duševnih poremećaja izazvanih savremenim načinom života.

Psihoterapija može biti individualna, porodična ili grupna, zavisno od potreba i stepena poremećaja obolelog. Razgovor sa psihijatrom ključan je u lečenju fobija i paničnih napada jer je to jedini način da se osoba pod stručnim vođstvom suoči sa svojim strahovima kako bi ih uspešno prevladala.

Lečenje lekovima temelji se na davanju anksiolitika i benzodiazepina koji deluju na neurohemijske procese u centralnom nervnom sistemu. Terapija lekovima najčešće je dovoljna u lečenju blažih anksioznih poremećaja. U teškim slučajevima ovih duševnih poremećaja potrebna je kombinovana terapija i bolničko lečenje. Problem ovih duševnih poremećaja leži u činjenici da ih je vrlo teško prepoznati i razlikovati od svakodnevnih psihičkih posrtaja koji su normalan deoo funkcionisanja u savremenom svetu.

Iz tog razloga bi trebalo uložiti više snage i sredstva u senzibilizaciji lekara i pacijenata za te probleme jer je lečenje psihoterapijom i/ili lekovima izuzetno efikasno i omogućava osobi dalje normalno funkcionisanje.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar

Ostavite komentar

Ostavite komentar