Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Zbog čega je životni vek u Srbiji tako kratak

KO JE KRIV?

Uticajna Lansetova studija koja govori o tome koliko je dug životni vek u Srbiji ističe šokantne podatke da se očekivana dužina života u poslednje dve decenije u Srbiji nije bitno produžila.

 

O skraćenoj dužini života u Srbiji govore brojna istraživanja. Na primer, podaci iz uticajne Lansetove studije „Global Burden of Disease“, koja svake godine donosi presek rizika po zdravlje i očekivani životni vek u 195 zemalja sveta, govore kako Srbija nije zemlja koju biste izabrali ako biste želeli da se rodite na mestu gde je ljudski vek dug.

životni vek u srbiji

Poslednja Lansetova studija (za 2017. godinu) pokazuje da je uočena dužina života za žene u Srbiji 77,9 godina, a za muškarce samo 73,6 godina. Ove su vrednosti, po istom izvoru, drugačije od očekivanih, po kojima je dužina života za žene bila 78,7, a za muškarce 72,2 godine.

Nažalost, bebe koje su upravo rođene u domaćim porodilištima teško će živeti duže od novorođenčadi ne samo u svim zemljama Evropske unije, nego i u zemljama OECD. Očekivana dužina života se na rođenju u poslednje dve decenije u Srbiji nije bitno produžila, pa tako raznovrsne liste, od Lansetove do UN, CIA i liste WHO, Srbiju smeštaju od 70. do 100 i nekog mesta, što je bitno lošiji položaj u poređenju sa onim mestima koje Srbija zauzima na ekonomskim i drugim rang-listama (gde je obično oko 50. mesta).

Svakako da Srbija nije idealno mesto za život, ali nije ni blizu toliko nestabilna i siromašna koliko su to zemlje u kojima je životni vek jednak onom u Srbiji, pa se kratkoća života mogla posmatrati i kao izvesna misterija. Poslednjih godina su se čule razne ideje koje bi mogle da objasne zašto se u zemljama koje imaju sličan BDP ipak duže živi nego u Srbiji.

Jedno od najubedljivijih objašnjenja, gotovo očigledno, ali do sada nedovoljno analizirano, pojavilo se početkom juna 2019. godine, kad su objavljeni rezultati studije organizacije Ujedinjenh nacija za životnu sredinu „Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans“ koja je skrenula pažnju na zagađenje vazduha kao značajnog uzročnika smrti. Studija je obuhvatila podatke vodećih naučnih ustanova u regionu, a finansirana je sredstvima Vlade Norveške.

Nakon što je objavljena na ovogodišnji Dan životne sredine, mediji su listom preneli da „regionalna studija o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi ukazuje na kraći očekivani životni vek na Zapadnom Balkanu zbog lošeg kvaliteta vazduha“.

Zagađenje vazduha je poslednjih meseci počelo da izaziva veću pažnju, ali ovaj problem – koji u svetu svake godine dovede do oko sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva – nije zbog toga podstakao nikakvu novu društvenu ili političku akciju. Vazduh je i dalje ustajao (i zagađen) jednako kao i pre nego što smo saznali da je okrivljen za to što je život u Srbiji kraći nego na nekim drugim mestima.

Naime, UN studija je pokazala da je stanovništvo u Srbiji i delu Zapadnog Balkana izloženo koncentracijama zagađujućih materija koje i do pet puta premašuju granične vrednosti koje su propisane kako smernicama Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije (WHO), tako i onim nacionalnim.

Prema nalazima, starijima od 30 godina u regionu zagađenje skraćuje životni vek za oko 14 do 15 meseci. Možda vam se tih godinu i nešto dana čine kao mali gubitak, da ga vredi žrtvovati radi užitka života u Srbiji, ali treba imati u vidu da je reč o statističkom proseku i da je na primer toliki razmak u dužini života između Nemačke i Portorika (pri čemu je očekivani životni vek u Srbiji u 2017. godini bio za pet godina kraći nego u Nemačkoj, za četiri nego u Portoriku, a za osam nego u tradicionalno dugovečnom Japanu).

Čitalac koji ima uvid u samu studiju lako može da primeti kako ona obiluje sasvim konkretnim podacima, merenjima prisustva takozvanih suspendovanih čestica (PM2,5 i PM10) u 19 gradova regiona, broju dana kad su zagađujuće materije iznad dozvoljenih, uticajem na zdravlje i najraznovrsnijim procenama dužine života. S obzirom da podaci o kvalitetu vazduha nisu ujednačeni, a ponegde su i nedostupni, istraživači su koristili metodologiju kojom su pokušali da prevaziđu ovaj izazov.

Ispostavilo se da su mnogi do 19 gradova previše često u režimu zagađenja koje prelazi dozvoljene granice. Tako se pokazalo da je najgora situacija u gradovima Severne Makedonije i Bosne, dok je broj dana sa nedozvoljenim zagađenjem u Srbiji bio najviši u Pančevu (157 dana zagađenja), Užicu (122) i Valjevu (114).

Studija je ustanovila da godišnje zbog zagađenja vazduha širom Zapadnog Balkana umre oko 5000 ljudi. Uz to, efekat je najizraženiji u najvećem gradu regiona i Srbije – u Beogradu, zbog zagađenja umre oko 1000 ljudi, a taj broj bi možda bio i veći da su autori studije u Baogradu imali pristup svim podacima, kao što su u drugim gradovima.

Kako god, moglo bi se reći da je centralni nalaz studije da zagađenje u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 i 19 odsto ukupne smrtnosti, što znači da je svaka šesta smrt povezana za aero-zagađenjem.

Moguće je da se niste navikli na to da zagađenje ima bilo šta sa vašim životom i da ste donedavno o zaštiti životne sredine ramišljali kao o dosadnoj temi kojom ćemo morati da se bavimo jednom u budućnosti, prilikom priključenja Evropi (u nadi da će nam i tada nekako progledati kroz prste).

No, evo poruke ove studije na nešto jasniji način: zagađenost vazduha spada među najopasnije ubice na Balkanu. U Srbiji je to ubica koji je naročito smrtonosan. Njegovo uklanjanje sa ulica i iz naših gradova nije pitanje Evrope ili UN, nego, doslovno, pitanje hoće li mnogi ljudi živeti ili ne.

Izvor: Naukakrozprice.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter