SAVETI ZA SAMOPOMOĆ
Zbog svakodnevnog stresa i premorenosti neretko se dešava da zaposlene zadesi napad panike na radnom mestu. Uz pomoć narednih trikova strahovi mogu biti pod kontrolom!
Veliki broj ljudi ima poremećaj anksioznosti, a napadi panike im se dešavaju čak i na poslu. Kako mnogi ne znaju kako na ispravan način da reaguju i kako da umanje tegobe, stručnjeci su sastavili sedam saveta za samopomoć.
Anksioznost i panični poremećaji su uobičajeni i mogu da imaju značajan uticaj na kvalitet života. Poremećaj se odlikuje pojavom ponovljenih napada panike, koji traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, a koji se doživljavaju kao izuzetno zastrašujući i neprijatni.
Neko ko pati od napada panike preplavljen je intenzivnim osećajem straha. Tokom napada panike ljudi imaju osećaj kao da će da dobiju srčani udar, a u ekstremnim slučajevima i da će da polude.
Simptomi napada panike uključuju lupanje srca, bolove u grudima, vrtoglavicu, ošamućenost, mučninu, osećaj gušenja, otežano disanje, trnjenje ili ukočenost u rukama, napad vrućine i strah od gubitka kontrole.
Ukoliko dođe do pojave anksioznosti ili usledi napad panike na radnom mestu, postoje odbrambeni mehanizmi koje možete da razvijete i da sve preživite mnogo lakše.
Prihvatite svoje stanje i prepoznajte simptome
Prepoznajte znakove koji upućuju na to da ćete uskoro dobiti napad panike. Simptomi predstojećeg napada panike mogu da uključuju nedostatak daha, mučninu i lupanje srca. Jednostavno kažite sebi da se osećate uznemireno, ali i da imate kontrolu nad situacijom.
Fokusirajte se na svoje disanje
Budite svesni načina na koji dišete. Udahnite polako, ali duboko kroz nos, pa izdahnite kroz usta trudeći se da tako usporite rad srca. Ovi saveti o pravilnom disanju mogu mnogo da vam pomognu.
Dajte sebi prostora
Kada se osetite preplavljeni ovim stanjem, idite do najbližeg kupatila i polako se umijte. Pokušajte da se odmaknete od trenutne situacije koja vam je izazvala stres, jer to može da vam pomogne da steknete drugačiju perspektivu. Opciono možete i da izađete napolje ili da odete i sednete u sobu za sastanke zbog privatnosti.
Koristite svoja čula
Fokusirajte se na nešto što možete da dodirnete, pomirišete, osetite ili okusite. Ovo može da vam pomogne da se fokusirate na nešto drugo, a ne na simptome napada panike.
Kratka šetnja
Ukoliko je to moguće, u zavisnosti od vašeg okruženja, kratka šetnja oko zgrade u kojoj radite može da pomogne da se ublaži osećaj panike.
Potražite stručnu pomoć
Razgovarajte o svom stanju s psihijatrom ili drugim lekarom koji bi mogao da sastavi plan lečenja koji može da bude kombinacija lekova i kognitivne terapije.
Iskoristite pogodnosti na radnom mestu
Radna okruženja se razlikuju, ali je važno istaći da uvek na prvom mestu treba da vam bude zdravlje. Recite za svoje stanje kolegi ili šefu i iskoristite pogodnosti koje se nude na vašem radnom mestu. Neka radna okruženja nude fleksibilno radno vreme, rad na daljinu i savetovanje na mestu, što može da bude od velike koristi ako patite od anksioznosti ili paničnog poremećaja.
Izvor: Кlix.ba