GDE SI TI KRISTOFORE KOLUMBO?!

I eto Kristofora Kolumba. Pitam, a gde si ti Kristofore!? Kolumbo, na kojoj si koti!? Da nije (2-4-7) dva-četiri-sedam!?

 

– Da nisi htio da me pitaš đe plovim i đe ribu lovim!?

– Ma, ne, ne… Kao… – rekoh u smehu, Kolumbu.

gde si ti kristofore

– Na kom moru ploviš i da li te je opet zahvatila groznica za plovidbom!?

– Vidiš, kako znam, i kako ti misli čitam… Vidiš sinak, pitaš me, a sam znaš, da sam u toj groznici, završio sa zemaljskim životom, u najvećoj bedi i siromaštvu. Katolički kraljevi, mi nisu dali (10%) deset procenata, od novootkrivenih teritorija – reče Kolumbo.

– Pa ti si otkrio Ameriku!!!

– Dobro jutro, sinak!

– Haaaa, što mi se spava, već zevam…

– Pa kad rano raniš jutrom, u šest i dvadeset po srednjeevropskom vremenu!? – kaže mi Kolumbo.

– Kažu da si doneo koleru i neku još boleštinu sa plovidbi – kažem Kolumbu.

– Pa šta!? Ih bre sinak, šta sam sve preživeo. Kakvo bogatstvo, i sjaj, sve su spiskali katolički kraljevi, a meni mrvice… – on će.

– Bio si i gusar!?

– Pa da, jedno vreme je to bila, legalna flota!!!

– Mislim da si pogrešio što si otkrio Ameriku!!?

– Misliš, Indiju.

– Pa to, Indiju. A tvoje jaje, ne miruje!?

Izvadi Kolumbo kokošje jaje i stavi ga na sto…

– Znam, znam, tako si sumnjičavim zatvorio usta.

– Ali si bio vernik koji je strogo držao sve postove i pričešćivao se, a da te katolički kraljevi tako ostave na cedilu, bolesnog i na izdisaju, u postelji.

– To od Mene dolazi.

– Znam tu krilaticu, ona je iz pravoslavnog sveta – kaže mi Kolumbo.

– Kako, znaš!?

– Pa mi sve znamo, mi moreplovci, na nebu, a tamo je pravednika više nego peska u moru, kad je more zvezdano i okićeno zvezdama, kao roj pčela, leti, na polju, vrelom letnjem sunčanom podnevu.

– I sjajnije.

– I sjajnije – dodaje Kolumbo.

Znam da sam sa ćaletom gledao jubilej RTS-a, 60 godina i da je on pitao: Je li levo, Marija Šerifović, a desno je hor, koji peva pesmu Molitva!

– Da!

– 268 poena, 2007 godine.

I tako umoran, a već mi se smučilo, od inhalacije praška za mačje buve, ja kao lucidno sanjam da plovim, a sve mi se nešto ljuljuška u stomaku, ko da imam morsku bolest.

I eto Kristofora Kolumba. Pitam, a gde si Kristofore!? Kolumbo, na kojoj si koti!? Da nije (2-4-7) dva-četiri-sedam!?

Aaa!?

On je kao ćale, ne čuje, nagluv, šta li je…

I od tog silnog ponavljanja, ja se zadremah i usnih, nikog drugog do sedom glavom i riđom bradom
Kristofora Kolumba. Plavih nemirnih očiju, kao kada je more nemirno, a on plovi svojom flotom brodovima iz Sevilje. Talijan, majka mu Suzana, a otac trgovac i moreplovac iz Đenove. U stvari, tri u jedan, galicijsko-katalonsko-portuglalskog porekla, duhovit i visok, baš kao ja.