RAFTING
Spuštanje gumenim čamcima niz reku Taru je poznato kod nas pod nazivom Rafting Tarom. Kako izgleda smeštaj na raftingu i kad je najbolje vreme za spust rekom Tarom
Ko je probao rafting Tarom neka u nastavku čita drugi deo teksta a ko rafting nije probao, neka prvo pročita prvi deo teksta.
Prva asocijacija na rafting je navala adrenalina kod učesnika i opasnost zbog uzburkane vode, ali to u stvarnosti ne mora da bude tako, može to da bude miran spust rekom, samo treba doći u vreme kada reka ima nizak vodostaj, a to je sredina leta.
Rafting Tarom je postao internacionalni turistički brend i sve više stranih turista dolazi da isproba spust našom najlepšom rekom.
A reka Tara je zaista divna reka magično zelene boje, ostavlja vas bez daha dok je gledate ili plovite njom, baš kao što vas ostavi bez daha i kad uskočite u nju jer je baš ledena.
I DEO – Kako izgleda rafting Tarom
U kampu za rafting u kome ste smešteni pre nego što krenete na reku zadužite neoprensko odelo i cipele, zaštitnu kacigu, te prsluk – pojas za spasavanje. Sve to obučete i domaćini vas kombijem odvezu nekih 25 km dalje uz reku na početno mesto za rafting Tarom.
Tu se spuste gumeni čamci u reku, u koje staje 8 do 11 putnika i pod vodjstvom skipera se otisnete niz reku, te se malo vesla a više pluta do vašeg kampa. Tokom plovidbe slušate skipera šta vam kaže, kad da veslate i u kom pravcu.
Plovidba čamcem traje od 3 do 4 sata jer ima puno pauza i zaustavljanja i dužine je od 21 do 23 km za jednodnevnu turu, zavisi gde vam se kamp nizbodno nalazi. Kad je s proleća voda viša i mnogo brža ali i opasnija, može rafting da se završi i za sat vremena jer je sve ubrzano.
Postoji i dvodnevna tura raftinga Tarom sa spavanjem u šatoru koja je duga 70 km i kako kaže skiper atraktivnija jer se prolazi gornji deo reke Tare koji je sav u kanjonima i klancima i sa puno izvora koji se ulivaju u reku i padaju kao vodopodi niz litice. Koji god rafting da izaberete, početno mesto je u Crnoj Gori a završno mesto je u Bosni.
Tokom putovanja se staje na odmorišta u vidu plaža, skakaonica, prirodnih bazena, vodopada, kako bi se kupali ili okrepili. Pivo je u redovnoj ponudi improvizovanih bifea.
Voda je divno prozirna, smaragdno zelena i mami vas da u nju uskočite. Temperature je 6 do 8 stepeni Celzijusa, i ledeno je hladna ali ima junaka koji su i po desetak minuta provodili u njoj.
Timovi u čamcu su različiti. Stranci su obično disciplinovani i samo veslaju dok domaće ekipe nose sa sobom rakiju i pivo i budu dobro gasirani, što izaziva niz gluposti tokom raftinga – uskakanje u vodu, brbljanje, prskanje drugih posada, skidanje opreme, ponekad i opasne situacije kad upadnete u buk.
No, znajte, ima na desetine posada na reci, nikada niste sami. Desi se jedna do dve nezgode godišnje, mahom zbog nemara i nepažnje.
Tokom jula, avgusta i septembra je nizak vodostaj i reka je mirna, nema mnogo adrenalina i sve je bezbedno, pa je to idealno vreme za rafting na Tari za one koji su oprezniji, za decu i fizički slabije osobe.
Opasan i uzbudljiv rafting na Tari je u maju i delom u junu kada je voda dosta viša i brža, bukovi su veći i opasniji, lako se čamac prevrne i tada nema mnogo zezanja i alkohola, mora da se sluša skiper i da se vesla na brzacima.
Sezona raftinga na reci Tari počinje nezvanično 1 maja i završava se krajem septembra.
II DEO – Rafting Tarom kao turistička industrija u Bosni
Rafting Tarom je postao ozbiljna turistička grana u BiH i Crnoj Gori. Izgradjeno je dosta kampova za rafting u Bosni, duž Driine, nedaleko od mesta gde se Tara i Piva spajaju i čine reku Drinu, i napravljena je solidna organizacija rada i logistike.
U BiH postoji 23 rafting kampa.
U Crnoj Gori je 16 rafting kampova.
Prosečan kamp za rafting prima 50 do 80 gostiju, dok najveći kampovi primaju i do 300 gostiju.
Za vikend u sezoni bude skoro 5000 gostiju na raftingu, plus svi oni koji dodju organizovanim turama sa Durmitora, Višegrada i crnogorskog primorja na jednodnevni rafting.
Najviše stranih turista dolazi iz Poljske i Slovenije.
Smeštaj po kampovima je minimalistički – drveni bungalov koji ima male sobe i često zajednički wc. Mi smo bili u resortu i bungalovu koji je imao svoj toalet ali u sobi je bilo mesta samo za spavanje, nema ormana, nema polica, nema stolica.
Petkom i subotom je glasna muzika sve do 1h posle ponoći, samo da znate, nema spavanja jer je narodno veselje, tako da ako vam folk buka smeta, dodjite na rafting Tarom radnim danom. Ceo doživljaj je namenjen mladima, tako da se ne iznenadite kad vam ceo kamp bude ispunjen mirisom „trave“, jer i domaći i strani turisti znaju da zapale joint.
Cena samog raftinga je 30 eura po osobi a smeštaj u bungalovima je od 10 do 30 eura po osobi dnevno, zavisno od kampa do kampa i da li se uzima samo spavanje, polupansion ili pun pansion.
Hrana je domaćinska i ukusna, ne mnogo raznovrsna, nema mnogo biranja, dosta je kalorična i ako duže ostajete ugojićete se. Mi smo ostali 6 dana u kampu i zadnja tri dana smo molili osoblje da nam daju salatu za jelo, jer nam je domaćih kobasica, pita, gulaša, teletine, jaja, bilo dosta.
Pored raftinga Tarom tu su i različiti izleti i aktivnosti i sve se naknadno plaća od 15 do 50 eura po osobi – hiking, kanjoning, zip line, safari, krstarenje po jezeru i itd. Ništa nije blizu, nema pešačkih staza a ni biciklističkih, glavni put duž kampova i Drine je loš i prašnjav, pa vam treba prevoz ako bilo gde hoćete da idete.
Sve u svemu vredi doći na rafting na Tari.
Zlatko Šćepanović