RAT JE LEP, SIJA POPUT ZVEZDE
Rat je lep, sija poput zvezde,
blistav je zaslepljujuć sjaj tog plamena
što otkupljuje od sivila svakodnevice
i čini da ne zaboravimo svoju sudbinu.
E pa dobro, pacifisti, odlični ste besednici,
ali govorite kao budale – nema kraja ratu,
ne u stvarnosti, već u duši i podsvesti.
Zar ne vidite da, zaklonjeni štitovima,
svi stojimo u redu iza Ahila i Hektora?
Zato nam ne propovedajte o milosti,
već pogledajte ovaj roj razjarenih pčela,
ove izgladnele vukove što u mraznoj noći
silaze u sela da kolju ovnove s gustim
runom i raskošnim spiralama rogova.
Mislite da to možete sprečiti?
Svi smo već hrana psima i pticama,
uvek neka nežna majka rodi bezumnika
i nema tog mudraca koji može poreći
da je moguće samo ono što se već događa.
Noćni leptirovi su u velikom poslu –
čekaju da padne mrak, a potom nasrću na vatru
i tako bude proročku težnju ka miru.
Nije to kasno videti – pacifisti, ne znate šta činite,
ništavan je vaš gnev: pripovest koju pišu pobednici
je nasilje, a ne Ilijada.
Evo, prokopao sam rovove do vas. A sad, otvorite oči.