REDOV JOVAN
Tokom istraživanja za knjigu „Gvozdeni puk“ otkriveno je na hiljade zanimljivih detalja. Ovaj je o tome kako je dobijena Karađorđeva zvezda na jedan nesvakidašnji način.
Karađorđeva zvezda bila je namenjena samo onima koji su, ne prosto bili hrabri, već koji su mogli da budu primer drugima. Zato ih nije dodeljen ogroman broj, ali svaka je imala neku svoju priču. Ova je o jednoj reci.
Evo kako je to zapisao Radivoje Bojović, pukovnik, u dva mandata ministar vojni Kraljevine Srbije, najpre u periodu septembar 1912 / januar 1913, a potom od decembra 1914. do decembra 1915, godine u kojoj je njegov septembarski zapis ovako glasio:
„Jovanka – Erka – Jeremić, žena iz Brestovika, sreza gročanskog, okruga beogradskog, 19. januara ove godine pošla je da obiđe svog sina vojnika. Morala je preći preko Morave, koja je u to vreme bila jako nadošla i zagazila je, ali je voda bila tako jaka da ju je odmah počela nositi. Ona, videći se u opasnosti, počne vikati za pomoć;
Njenu viku čuo je redov – obveznik 4. čete 4. bataljona IV prekobrojnog pešadijskog puka Jovan T. Belojković i odmah došao do obale i, videći da se ova žena davi, bez oklevanja skočio je u Moravu, zaplivao i spasio imenovanu od sigurne smrti“.
Sad ide najzanimljiviji deo naredbe ministra vojnog f.a.o.br. 14204:
„Za ovo se delo nije znalo sve dokle imenovana nije ozdravila i saznala ime i prezime njenog spasioca i dok sama nije izvestila nadležne starešine, koji su ovo proverili.
Pored gornjeg dela, redov Jovan se smatra kao najhrabriji vojnik u četi i kao takav on je 15. juna ove godine odlikovan Zlatnim vojničkim ordenom Kara-Đorđeve Zvezde sa mačevima, a za gore izloženo delo on je Ukazom Njegovog Veličanstva Kralja od 13. septembra ove godine odlikovan Krstom Milosrđa.
Pohvaljujući ovaj divan primer odvažnosti i požrtvovanja redova Jovana, Ministarstvo Vojno nagrađuje ga još i novčanom nagradom od 100 (sto) dinara u srebru.
Septembra 1915. godine u Nišu, ministar vojni, pukovnik Rad. Bojović“.
I, eto priče o najneobičnije dobijenoj Karađorđevoj zvezdi. Nije moralo da juriša da bi ona zasijala na nečim grudima, samo je bilo potrebno – brinuti o drugima. O starijima, recimo. O majkama, svojim i tuđim.
Jer, lepo reče Gospod, a beleži to sveti jevanđelista Matej (5 glava, stih 16): „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima“.
Bog da prosti sve redovu Jovanu, i ostalim našim precima čiji primeri svetle pred ljudima i više od sto godina kasnije. A da nama da – da se udostojimo stati jednom pred takve pretke, neposramljeni.
dobijena karađorđeva zvezda