Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Šta su demoni – pali andjeli, i kako utiču na ljude zli duhovi

PALI DUHOVI

Kada govorimo o zloj inteligenciji treba da znamo šta su demoni ili zli duhovi, pali andjeli i kako utiču na ljude, na koji način.

 

Verovatno se često srećemo s mišljenjem da tamne sile deluju na čoveka usled uroka ili čarobnjaštva. Pritom je malo onih koji obraćaju pažnju na stvarni uticaj kojem se čovek podvrgava bez ikakve veze s magijom.

Dakle, važno je imati tačnu predstavu o najtamnijim silama i načinima na koje one utiču na ljude.

Šta su zli duhovi - demoni, i kako utiču na ljude pali andjeli

Ko su, zapravo, zli duhovi ili demoni?

To su ličnosna, razumna, bestelesna bića, koja su otpala od Boga, i koja su stvorila poseban svet – neprijateljski prema svemu što je dobro. Ostavši bez duhovnog Neba, ona se nalaze u podnebesju ili u vazdušnoj sferi (v.: Ef. 2: 2) i svoju zlobnu pažnju obraćaju na ljudski svet.

Njima pripada određena vlast u ovom svetu, pošto je venac tvorevine – čovek – u grehopadu ustupio svoje mesto cara sveta lukavom prevarantu. Zbog toga je jasno da tamne sile mogu da učine određenu štetu. Tako se u Svetom Pismu, u knjizi Tovit, govori o demonu Asmodeju, koji je zaredom ubio sedmoricu muževa, za koje se udavala Sara, Raguilova kći (v.: Tov. 3: 8). U knjizi o Jovu se govori o tome da je pod dejstvom đavola, vatra za koju je izgledalo da je sišla s neba, spalila stada ovaca koja su pripadala Jovu zajedno s pastirima (v.: Jov. 1: 16).

Tamne sile su takođe izazvale uragan koji je srušio kuću u kojoj su se okupljala deca Jova, tako da su sva poginula (v.: Jov. 1: 18-19). Istina, u ovom kazivanju postoji jedna osobenost. Sve nevolje koje su se desile Jovu i njegovoj porodici desile su se po dopuštenju Boga, Koji je pristao da radi kušanja pravednika demoni načine ovakvu štetu (v.: Jov. 1: 6-12).

Na ovome treba posebno zadržati pažnju. Iako uticaj demona na svet zbog svoje razorne sile može biti neverovatno jak, oni sami zavise od Boga i mogu da deluju samo onda kad Bog to dozvoli. Iz Jevanđelja znamo da su demoni, čak i da bi ušli u svinje, bili primorani da ropski mole Spasitelja za dozvolu (v.: Mt. 8: 31). Svetitelj Jovan Zlatoust je ovo objasnio na sledeći način:

«Demoni bez Njegove dozvole ne smeju čak ni da dotaknu svinje… Svako zna da demoni više mrze nas nego beslovesne životinje. Dakle, ako nisu poštedeli svinje, nego su ih sve u tren oka bacili u bezdan, tim pre bi to učinili s ljudima koje opsedaju, koje su vukli i povlačili po pustinjama, da ih Proviđenje Božije i pored najgorih muka nije obuzdavalo i nije zadržavalo od daljeg stremljenja.» 1)

To znači da istinska osnova našeg duhovnog života ne treba da bude strah od palih sila, već od Boga, strah da ne otpadnemo od Njega zbog svojih grehova, da na taj način ne postanemo pristupačniji uticaju palih anđela.

Svet palih duhova, koji je za nas nevidljiv, ipak može da ispolji svoje postojanje. Ne samo to, ovo ispoljavanje se često dešava upravo tamo gde ga čovek uopšte ne očekuje, na primer, u mislima koje se u njemu rađaju, u unutrašnjim pokretima duše i željama. U žitiju svete mučenice Julijanije govori se o tome kako joj se jednom za vreme molitve javio đavo u obličju svetlog anđela i kako ju je ubeđivao da prinese žrtvu demonima. Gospod je ukrepio svetu Julijaniju, tako da se oduprla iskušenjima. Demon je priznao svetoj ugodnici:

«Ja sam onaj koji je jednom davno posavetovao Evi u raju da prestupi zapovest Božiju na pogibelj. I nagovorio sam Kaina da ubije svog brata Avelja. Naučio sam Navuhodonosora da na polju Deiru postavi zlatnog idola. Prevario sam Jevreje da se klanjaju idolima. Premudrog Solomona sam učinio bezumnim izazvavši u njemu strast prema ženama. Irodu sam sugerisao da ubije malu decu, a Judi da izda Učitelja i da se sam obesi. I nagovorio sam Jevreje da kamenuju Stefana, Nerona sam nagovorio da razapne Petra s glavom naniže i da mačem poseče Pavla. Mnoge sam prevario i podvrgao nevoljama.» 2)

Zlobni dusi mogu da nas navode na misli koje doživljavamo kao sopstvene. To su sve one misli koje nas vode u greh i ne daju nam da se okrenemo Bogu. Mračni demoni pokušavaju da utiču na volju izazivajući u nama poročne želje, guše u nama glas savesti pozivajući nas da se potpuno naslađujemo zemaljskim dobrima, a posle nerazumnog okušanja, kad se otkrije praznina bezbožnog života, oni navode dušu na očajanje.

Naivno je misliti da demoni obavezno utiču na ljude u obličju mučnih aveti ili u strašnim oblicima đavoimanosti. Njihov uticaj na ljude je veoma raznovrstan i nije zastrašujući na prvi pogled. Na primer, zaista je strašno to što demoni sprečavaju okretanje čoveka Bogu i životu po jevanđeljskim zapovestima.

«Svakome koji sluša reč o Carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom» (Mt. 13: 19) – opisivao je Gospod u priči stanje onih ljudi koji su čuli radosnu vest, ali nisu ispoljili usrdnost prema njoj.

Čovek čak ni ne podozreva da je reč Istine, koju je jednom čuo i koja ga je pogodila u srce, ali je nije ostvario u životu, ukrao lukavi. Neverujućima je, po rečima apostola Pavla, «bog veka ovog (odnosno đavo – o. V.D.) zaslepio um da u njima ne zablista svetlost blagovesti» (2 Kor. 4: 4). Ovo se ogleda u nesposobnosti čoveka da vidi i doživi Istinu duhovnog života i da dâ prednost mrtvim dobrima zemaljskog sveta.

Demoni nas proučavaju, kao dobri psiholozi, gledaju na šta ćemo se pre polakomiti i time nas najpre iskušavaju. Gospod kaže: «Bdite i molite se da ne padnete u napast» (Mt. 26: 41). Bez unutrašnje budnosti i stalnog obraćanja Bogu nije moguće prepoznati spletke lukavog.

Demoni, da kažemo svetovnim jezikom, rade individualno sa svakim čovekom, u skladu s njegovim slabostima i pristrasnostima. Jednog sablažnjavaju telesnim nasladama, drugog žudnjom za čašću i slavom, a trećeg – mišljenjem o sebi kao o veoma vrlom čoveku. Ava Evagrije smatra da «jedni demoni čoveka iskušavaju kao čoveka, a drugi ga uznemiravaju kao beslovesnu životinju.

Prvi dođu kod nas i ubacuju nam pomisli taštine, ili gordosti, ili zavisti, ili osude, koje ne dotiču nijednu beslovesnu životinju; a drugi, približvajući se, izazivaju gnev ili pohot, ne po svojoj prirodi, jer su ove strasti zajedničke nama i beslovesnima i skrivene su u nama ispod razumske prirode (odnosno nalaze se niže ili ispod nje).» 3)

Prepodobni Antonije Veliki je učio da svakog hrišćanina koji napreduje u duhovnom životu demoni prvo kušaju kroz lukave pomisli. Ako se ispostavi da je podvižnik čvrst, napadaju ga posredstvom maštalačkih priviđenja. Zatim poprimaju obličje proroka, kako bi im podvižnik poverovao kao da predskazuju istinu.

«Zato kad vam demoni dolaze noću, kad hoće da vam objave budućnost ili kad kažu: ‘Mi smo anđeli,’ nemojte ih slušati, jer lažu. Ako budu hvalili vaše podvižništvo i govorili kako ste blaženi, nemojte ih slušati i nimalo se nemojte zbližavati s njima, bolje zapečatite sebe i svoj dom krstom i pomolite se.» 4)

Ako pali anđeli vide da čovek želi da dostigne neverovatan samorazvoj i savršenstvo, oni mu sa zadovoljstvom pomažu da otkrije u sebi sve «skrivene mogućnosti» kako bi veličinom novog bioenergetičara začudili i osvojili srca mnogih drugih ljudi. A ako se čovek radi skidanja uroka obraća okultisti, oni učtivo skidaju s njega sopstvene optužbe kao da pokazuju da su magija i bioenergija zaista dobre za ljude.

Otac Valerije Duhanjin

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280