ZAŠTO JE ŠTAMPARSTVO TOLIKO VAŽNO

U vreme dok su knjige bile pisane rukom, malo je bilo onih koji kontrolišu sveukupno znanje. A knjigama se, kao kakvim blagom, raspolagalo po crkvenim bibliotekama, arhivima i privatnim kolekcijama.

U vreme kada su izmišljene štamparije, koje istina nisu bile ni nalik ovim današnjim štamparijama, sve se promenilo. I pristup nauci, i bibliotekarstvo, a na scenu je stupila čitava jedna grana privrede, počev od štampara do onih koji knjige prodaju. Može se, stoga, reći da je štamparstvo i te kako promenilo do tada poznati svet.

Šta je štamparstvo?

Prenositi tekst, ili sliku, na podlogu za štampu koja je u to vreme uglavnom bila neka vrsta papira, predstavlja štamparstvo. Za to je bila potrebna mašina, a preteča je bio takozvani Kirov valjak. Iako se štamparska mašina pojavljuje tek u XV veku, kada ju je Johan Gutenberg izmislio, štamparije su u širem značenju postojale i ranije. Tačnije, kada je Bi Šeng smislio ručni set oko 1040. godine. Bilo kako bilo, štamparstvo je tek sa petnaestim vekom počelo da biva primarna delatnost prosvetitelja. Celokupni filozofski aršin je počivao upravo na tome.

Kako je funkcionisala štamparska mašina?

Danas, razume se, gotovo svaka kancelarija, a i velika većina domova ima štampače koji su digitalni i povezuju se sa računarima. No, da li bi do te ideje uopšte i došlo, da kao preteču nisu imali štamparsku mašinu koja obavlja niz operacija kako bi se dobio otisak. Štamparska mašina imala je sistem za vođenje podloge, sistem za boje i sistem za štampanje. Poneke štamparske mašine imale su sistem za vlaženje, sušenje i za hlađenje papirne trake.

Gutenberg pronalazač

U vreme kada je štampa doživela svoj procvat, svi su morali da zahvale Nemcu, Johanu Gutenbergu koji je prvi došao na ideju da izliva pojedinačna slova i da od njih sastavlja redove i stranice. Drvena presa koja se koristila tom prilikom izumljena je 1440. godine, a prvi put je 1455. objavio čuvenu Bibliju koja je štampana upravo na ovaj način.

Štamparska tehnika Johana Gutenberga se poprilično brzo usavršavala, pa se na njegovim idejama temeljio čitav niz novih proizvoda koji su ubrzavali stvarnost.

Štamparija i na Balkanu

Znamo da danas gotovo ceo Balkan pomalo kaska tehnološki i ima gaz koji je sporiji u odnosu na ostatak modernog sveta. Međutim, ako uzmemo u obzir da je prva štamparija južnoslovenskih naroda nastala na Cetinju u Crnoj Gori i to 1493. godine, znamo da je ovo podneblje ipak imalo potrebu za književnošću, kulturom i obrazovanjem. U januaru je 1494. godine, upravo tamo, odštampan „Oktoih“, a u prvoj hrvatskoj štampariji u Senju, nedugo potom, već iduće godine, štampan je Glagolski misal.

Moderne štamparije

Kada danas pogledamo koliko je štamparstvo postalo svakodnevica, dođe nam da se vratimo u vreme papirusa. Jer bi se o svim mislima mnogo više vodilo računa. Vaganje reči zbog nedostatka prostora za pisanje, nekada je bilo moranje. Danas, kada virtualna slova koristimo do iznemoglosti, treba samo da se zapitamo. Kakvi bismo bili da je svet ostao da bude krojen perom i mastilom. Ipak smo malo napredovali, zar ne. Samo da to ne pokvarimo.