Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

U okeanima slobodno pliva zlato u vrednosti od 822,8 milijardi dolara!

IMA GA SVUDA

Prema rezultatima relevantnih okeanografskih institucija, u slanim vodama naše planete pliva zlato, tačnije nekoliko milijardi tona ovog dragocenog materijala.

 

To znači da prema najkonzervativnijim procenama svuda oko nas slobodno pliva zlato u vrednosti od 822,8 milijardi dolara, a prema najoptimističnijim taj iznos dostiže neverovatnih 400 triliona dolara.

pliva zlato

Jedini problem koji za sada sprečava komercijalnu ekstrakciju najvoljenijeg plemenitog metala leži u činjenici da je njegova koncentracija u okeanima isuviše mala. To, doduše, nije sprečilo mnoge naučnike i mešetare da okušaju svoju sreću, prenosi Biznis i finansije.

Američka nacionalna okeanografska služba (NOAA) tokom protekle decenije objavila je nekoliko studija koje se bave procenom koncentracije zlata u svetskim morima.

Naime, u zavisnosti od dela okeana u kojima se vade uzorci – na primer, u severnom Atlantiku i severnom Pacifiku veruje se da ga ima najmanje – procena se kreće od 20 miliona tona pa sve do deset milijardi tona zlata u ukupno 1.338.000.000 kubnih kilometara vode. Prema tome, već izuzetno veliki raspon mogućih iznosa zlata pokazuje boljke nedovoljne preciznosti, odnosno spekulativne prirode samog istraživanja, navodi Biznis i finansije.

Za početak, teško je utvrditi i ukupnu kubikažu slane vode. Uvrežena statistika kaže da ona obuhvata oko 97 odsto od ukupne količine vode na Zemlji i prekriva približno 70 odsto njene površine, ali je veoma nezahvalno govoriti o tačnim dubinama do kojih doseže. Ali uzevši da je gornji podatak najpribližniji istini, aktuelnu vrednost zlata na berzama, kao i najkonzervativniju procenu o njegovoj koncentraciji u vodi, dolazimo do iznosa od 822,8 biliona dolara koji “slobodno plivaju” svuda oko nas, piše magazin “Forbs”, a prenosi “Biznis i finansije”.

Taj iznos prema najoptimističnijoj verziji o prisustvu zlata u okeanima “samo” treba pomnožiti sa 500 i dobija se iznos od neverovatnih 400 triliona dolara. Pa koga ne bi privukle tolike cifre? Poređenja radi, objedinjeni BDP svih država sveta u 2018. godini iznosio je 84,8 biliona dolara po statistici MMF.

Pošto se uvek nađe neko ali “koje sreću kvari”, u ovom konkretnom slučaju to je činjenica da svaki litar morske vode sadrži zlato tek u bilionitim tragovima. Čovečanstvo, naprosto, još uvek nije smislilo način da ekstrahuje toliko sitne čestice, barem ne izvan laboratorijsko-eksperimentalnih uslova i sa krajnjim troškovima koji bi bili ispod moguće zarade. Što ne znači da već nije bilo nekoliko ideja kako da se prevaziđe ovaj očigledni problem.

Činjenica da se u svakom litru morske vode nalazi tek nekoliko desetina bilionitih delova grama zlata predstavljaće tvrd orah za naučnike još puno godina pred nama. Ne postoji odgovarajući sitan filter, a pogotovo ne onaj koji bi “na veliko” mogao da izdvaja čestice tolikih veličina.
S druge strane, kada je u pitanju količina zlata koja leži na morskom dnu, u vidu zlatnih poluga, dukata ili nakita, koja se nakupljala sa svakim brodskim potonućem – tu ne mogu da se donesu nikakve stručne procene, a prostor za avanturiste i oportuniste raznih fela još je veći. Od rimskih galija, preko piratskih brikova, pa do Titanika, radi se o temi koja uspešno zaokuplja ljudsku maštu već vekovima.

Izvor: Bankar.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar