JEVREJI I GRCI

Kako i zašto je grčko ostrvo Zakintos postalo ostrvo pravednika i kako su gradonačelnik Zakintosa i vladika postali pravednici medju narodima

 

Kad su Nemci u proleće 1943. preuzeli kontrolu nad čitavom Grčkom, grčke vođe su preduzeli akciju da zaštite svoje komšije, grčke jevreje. Glavni vođa ovog napora, grčki pravoslavni arhimandrit Damaskinos Atinski, pozvao je državu na akciju stvarajući hiljade lažnih dokumenata o krštenju za jevreje, kako bi se sakrilo njihovo poreklo.

Pravednici Zašto je grčko ostrvo Zakintos postalo ostrvo pravednika

Takođe je pozvao svoje sveštenike i sve grke da aktivno skrivaju grčke Jevreje i organizovao je evakuaciju jevrejskog stanovništva sa kopna na mnoštvo malih ostrva Grčke, za koje se smatralo da su bezbedniji od nacista u kontinentalnom delu.

Arhimandrit Damaskinos je izjavio: „Razgovarao sam s Gospodom i odlučio sam spasiti što više jevrejskih duša.“

Postupajući na ovaj zahtev, grčki će ribari danju loviti ribu da bi nahranili stanovništvo, a noću radili na spašavanju života Jevreja Grčke, pružajući im prolaz do ostrva.

Ali krajem leta, nacističke okupacijske snage počele su loviti ove skrivene Jevreje, idući od ostrva do ostrva.

Kad su se Nemci iskrcali na Zakintosu 1943-e godine posle kapitulacije Italije, 9. septembra nemački SS major Berenc je pozvao gradonačelnika Lukasa Karera, i vladiku Hrizostoma.
Dao im je 24 časa da mu spreme spisak svih Jevreja na ostrvu. U Solunu se spremao transport svih grčkih Jevreja za Aušvic.
Sutradan, gradonačelnik i vladika donose papir sa samo dva imena: njih dvojice.
Episkop je rekao: „Evo vaših Jevreja. Ako odlučite da deportujete Jevreje iz Zakintosa, morate i mene povesti i ja ću deliti njihovu sudbinu. „
„Drugih Jevreja nema, gospodine majore“ – rekoše mu oni.
U toku prethodne noći, svi Jevreji na Zakintosu dobili su lažne lične karte i krštenice sa grčkim imenima i sklonjeni u grčke porodice na ostrvu.
Godinu dana je major Berenc slao patrole, pretio streljanjima, nudio novac – pokušavajući da pronađe bar jednog Jevrejina.
Uzalud. Nijedna porodica nije izdala ni jednog jevreja.
Svih 275 Jevreja na Zakintosu je preživelo do britanskog iskrcavanja 1944.
Kad je u zemljotresu 1953. srušena sinagoga na Zakintosu, jevrejska zajednica je odlučila da je ne zida ponovo.
Na njenom mestu podigli su dva spomenika – gradonačelniku i vladici.
1978. Izrael ih je proglasio pravednicima među narodima, a ceo Zakintos ostrvo pravednika.
Zoran Čičak