U ČAST PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA
Ako ste se ikada našli u Beogradu, bilo da ste tamo poslom, kao turista ili jednostavno živite u njemu, nemoguće je da vam je promakao spomenik Pobedniku. Ili skraćeno, Pobednik.
Ovaj simbol Beograda već gotovo sto godina krasi Kalemegdan.
Ukoliko ovih dana šetate Kalemegdanom ili ste u potrazi da nekome od ljudi prodate stan u Beogradu, tražeći ga kako gradom razgleda fasade, možda naletite na spomenik koji na svom pijadestalu više nema pobednika. Naime, spomenik je ovih dana na rekonstrukciji. Nekretnine, automobili, ulice, sve je to podložno promenama vlasnika, ali određeni simboli su u ovom gradu večni. Stoga je odlučeno da Pobednik baš ovih dana ode na rekonstrukciju, kako bi sa ovog mesta posmatrao sve one Beograđane koji se u grad doseljavaju i iz njega idu.
Šta je Pobednik?
Pobednik je spomenik koji je nastao 1928. godine. Nalazi se na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. U pitanju je trijumfalni spomenik čija je svrha bila da ojača svest o proboju Solunskog fronta. Deset godina nakon proboja. Može se reći da je u pitanju spomenik sa dva autora. Samu figuru pobednika sa mačem i sokolom izradio je čuveni vajar Ivan Meštrović. S druge strane, postament je delo Petra Bajalovića koji je po struci bio arhitekta.
Referisao na Balkanske ratove
Prva ideja o izgradnji spomenika nastala je još nakon pobede u Prvom balkanskom ratu. Od tog datuma i kreće potreba za izgradnjom spomenika. Međutim, od 1913. do 1928. dolazilo je do brojnih turbulencija u društvu, pa nimalo ne čudi što je izgradnja spomenika prolongirana do 1928.
Rekonstrukcija spomenika
S obzirom na to da se više od 90 godina na ovom spomeniku nije radilo, kada je u pitanju ojačavanje veza figure i postamenta, logično je bilo da se pokrene inicijativa za njegovo „osvežavanje“. Iako sa zemlje deluje da spomenik i nema toliko problema, mapiranje oštećenja dovelo je do saznanja da je spomenik čak i ranjavan mecima! Takođe, soko na dlanu je počeo da se klima. Unutar spomenika ugnezdile su se ose, a figuru drži veoma oštećena čelična konstrukcija. Ovih dana spomenik je „sišao“ sa svog stuba pa su Beograđani bili u prilici da ga vide i u vodoravnom položaju.
Interesantne činjenice
Iako je statistika često dosadna, ona kaže da spomenik dnevno poseti blizu 5.000 turista. A prema istraživanjima u pitanju je najfotografisaniji i najpopularniji beogradski spomenik.
Iako je figura postavljena u pravcu Austrije, nikada nije potvrđeno da je to baš zbog pobede nad Austrougarskom. Mnoge kontroverze bile su vezane za nagost spomenika, pa je zbog toga on pre nego što je konačno postavljen, menjao lokacije. Najpre je bio plan da se postavi na Pozorišnom trgu odnosno Trgu republike. Karikaturisti su spomenik „oblačili“ na svojim crtežima, a javnost je ozbiljno kritikovala ovaj spomenik. Ipak, vremenom se svikla, pa danas tek katkad pomene njegovo masonsko poreklo. S obzirom na to da je Meštrović bio mason, ne čudi što spomenik obiluje simbolima kakav su mač pa i sam stub.