KUPUS DIKILI

Zatražih kupus dikili pa da i ja odahnem dušom. Dobro, ne dobih kupus dikili, ali dobih nekakav korpus delikti. Obe tri mi rekoše da se tako vika.

Kad ja nešto sebi utuvim u glavu, to iz nje ne izlazi dok ne ostvarim naum. Kako da ispunim sve uslove za penziju kad sam dizajner, to jest, fizički radnik. Odem kod doktora opšte prakse, odglumim taman toliko da me uputi kod neuropsihijatra.

Nađem ja sutradan sobu 66. I, čekam. Da se stvarno razboliš, ma, da poludiš. Ipak, ko čeka, taj i dočeka. Prozvaše me. Unutra, dve doktorke, prava i ona što krade zanat, propelerka. Prava cvrkuće: „Izvolite, gospodine, sedite“.

Rekoh joj da ja nisam gospodin već dizajner, fizikalac.

― Gospodin, gospodine, znači, svi smo deca gospodnja. U Engleskoj se i prosjak oslovljava sa gospodine ― poduči ona mene. Mene, koji zna ko je napisao pesmu: Magaraca, magarca mi dajte!

― Ja da se pravim Jenglez. Slatka sestro, odbijam ― pobunih se.

A ona će: ― Ja sam doktorka, sestre su na šalteru. Ovo je moja koleginica, volontira.

Rekoh joj da mi je drago što plavuša svira, a to, sestra, doktor, doktorka, da je to za mene isti krivak. Doktorka propelerka, tanka k’o prut, upita me šta mi dođe to, krivak. Ja opletem:

― Meni nikad ne dođe, nisam od tuj sortu. To je ono što vi žene nemate, a mnogo volite da ga imate. To je ona stvar što je pored crnih cipelki i bele košuljke uvek u modi. Još kad je krivak tvrd k’o orah, ete ti merak! Nego, doktorko, ovo vreme me ubija. Pričam nepovezano k’o da sam vrzan. Doktore, pardoniram, doktorice, šta vi mislite da se sa mnom zbiva. Kad ga političari zakuvaju, men’ si ’ladno oko srca, kad gi oni olade, men’ ’vata vrućica.

Ona me pošteno uvredi. Reče mi da sam meteoropata. Ja, pa Marsovac. Ona me druga pita pametnije, pita me da li pijem. Priznadoh da pijem na eks i na seks. Eh, te žene, baš su radoznale. Kao, za ovaj drugi slučaj nisu čule. Ja ih učim:

― Na eks je, na eks. Brzak! Na seks se pije kako sama reč kaže, polako, s merak.

― Čist slučaj za Holivud ― kaže propelerka šefici.

Ja se pobunih. Neću u Ameriku. Nisam ja Bobi Hud. Ja sam Todor, kukala mi majća.

Ona tanka šapnu glavnoj da sam, sto posto, lud. To sam i čekao. Zatražih kupus dikili pa da i ja odahnem dušom. Dobro, ne dobih kupus dikili, ali dobih nekakav korpus delikti. Obe tri mi rekoše da se tako vika.