Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OVO JE STOGODIŠNJACIMA ZAJEDNIČKO

Nešto mora da bude zajedničko stogodišnjacima kada su već u stanju da prevale jedan vek svog života, od kojih mnogi izgledaju vitalnije i bolje nego daleko mlađi ljudi.

 

Savremeni ljudi na planeti žive duže u odnosu na pretke, a očekivani životni vek neprestano raste. Neke procene idu dotle da se prosečni životni vek povećava za tri meseca svake godine i to je porast koji doprinosi porastu broja vrlo starih osoba.

zajedničko stogodišnjacima

Sada kad ima sve više ljudi koji žive do 100, 110 ili čak i više od toga, pošteno je upitati se koje osobine ovi ljudi imaju zajedničke.

Prvi stogodišnjak u istoriji koji je živeo najmanje 110 godina umro je 1899. u dobi od 110 godina i četiri meseca.

Trenutna rekorderka kada je u pitanju najstarija osoba koja je ikada živela je Francuskinja Žana Kalman, rođena 21. februara 1875. godine, a koja je umrla 4. avgusta 1997. u momentu kad je imala 122 godine i 164 dana.

Potpuno je opravdano očekivati da će uskoro neko oboriti njen rekord. Studija objavljena od strane istraživača sa Univerziteta Južna Danska veruje da postoji 25 odsto šanse da neko obori rekord Žane Kalman do 2050. godine.

Slična studija koju su takođe uradili istraživači sa ovog Univerziteta ticala se gotovo 17.000 danskih i švedskih stogodišnjaka i otkrila je da su najstariji Danci umirali sve stariji. Međutim, istraživači su uz ovo istakli da taj trend rasta nije primećen kod švedskih stogodišnjaka. Glavni autori studije, Entoni Medford i Kare Hristensen, koji su svoja otkrića objavili u časopisu Demography, razmotrili su šta ove dve države rade drugačije za svoje najstarije.

Poređenje Švedske i Danske

Prvo, Medford i Hristensen su otkrili velike razlike u zdravlju najstarijih staraca u Švedskoj i Danskoj. Studija koju su citirali, objavljena u časopisu The Journals of Gerontology, otkrila je da se poboljšanja zdravlja stogodišnjaka mogu meriti sa onim što nazivaju Aktivnosti svakodnevnog života (ASŽ). Ove aktivnosti uključuju osnovne zadatke neophodne za samostalan život, poput mogućnosti da se okupaju i oblače bez ičije pomoći, što je zajedničko stogodišnjacima.

Sweden bitter oglas 900px

Žene stogodišnjakinje, rođene u kasnijim godinama u Danskoj, imale su poboljšan ASŽ, a to se odražava i na trend da ih sve više doživi 110 godina. Suprotno tome, ovo poboljšanje ASŽ nije primećeno među najstarijim osobama u Švedskoj. Studija je čak utvrdila pogoršanje u rezulatima testova mobilnosti, kognicije i performansi.

Ovaj nalaz je značajan iz perspektive javnog zdravlja, jer sugeriše da stogodišnjacima treba osećaj normalnosti tokom svakodnevnih aktivnosti.

Osim toga, Medford i Hristensen su utvrdili da postoje velike razlike između zdravstvenog sistema Švedske, koji je nedovoljno finansiran, i Danske, koji je bio adekvatno finansiran. Stariji Šveđani nisu dobili toliko podrške u pogledu pružanja nege. Smanjenje potrošnje u zdravstvu u Švedskoj, naročito nesrazmerno je uticalo na one koji su na dnu socioekonomske lestvice, uključujući i starije osobe iz te grupe.

Na kraju, ovi istraživači ipak smatraju da se u najmanju ruku broj stogodišnjaka neće smanjivati čak ni u Švedskoj. Oni to u velikoj meri pripisuju napretku u tehnologiji i kvalitetu života, što može veoma da pogoduje dugovečnosti čoveka. Istraživači čak spominju da će stogodišnjaci možda imati najviše koristi od napretka u životnim uslovima zbog inherentne otpornosti i izdržljive fiziologije.

Iako nisu konačni, Medford i Hristensen veruju da ove trendove treba uzeti u obzir prilikom davanja sugestija za zdravlje najstarijeg sloja društva.

Međutim, oni nisu pomenuli ulogu prirodnih zdravstvenih opcija u stvaranju stogodišnjaka. Pokazano je da je veoma bitno redovno učestvovanje u vežbanju, posedovanje dovoljno mentalne stimulacije učenjem i društvenom interakcijom, a na kraju i konzumiranje zdrave, prirodne hrane koja je dopunjena nutritivnim sredstvima kojima se otklanjaju višestruki faktori rizika za postizanje dugovečnosti.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: