Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRETERANA HIGIJENA IZAZIVA ALERGIJE

Verujemo da ste makar jednom u životu čuli da preterana higijena izaziva alergije. Da li je ova tvrdnja tačna, kako higijena utiče na imunitet?

Preterana higijena, postoji li to?

Alergije i netolerancija na hranu sve su rašireniji poremećaji, posebno u bogatijim zemljama. Značajno je povećanje alergija u bogatim zemljama, dok su one, na primer u Africi, zanemarljiv problem upravo zbog veće izloženosti mikrobima“.

Da li preterana higijena izaziva alergije - lažna ili istinita tvrdnja?

Epidemiološka istraživanja pokazuju da sve više dece oboleva od alergijskih i autoimunih bolesti. Ne tako davno deca su retko dobijala astmu, a sada od nje pati skoro svako deseto dete, te se može govoriti o epidemijskim razmerama ove bolesti. Jedan od bitnijih uzroka, jeste to što su nam deca previše čista.

Prvi meseci ključni za buduće zdravlje

Mikrobiom počinje da se formira još u materici a prvi meseci i godine života su ključni za buduće zdravlje. Tako bebe rođene vaginalnim putem prilikom prolaska kroz porođajni kanal pokupe zdrave mikrobe, koje bebe rođene carskim rezom teško mogu da steknu.

Zbog toga one pet puta češće dobijaju alergije nego bebe rođene vaginalno, i imaju 15% veći rizik od gojaznosti.

Preterana higijena

Zbog čega je broj alergija u porastu? Najveći broj naučnika zastupa hipotezu o preteranoj higijeni prilikom odgajanja dece. Kako se čini, krivac za to je i preterana higijena. Prvi uzrok povećanja alergija u poslednjih nekoliko decenija „leži u smanjivanju ambijentalnih mikroba”.

To znači da su prostori u kojima živimo često aseptični i zato čovek ima manje prilike da se sa bakterijama sretne. A one imaju važnu funkciju u inhibiranju alergijskih reakcija. Upravo zato što prirodan kontakt sa mikrobima i bakterijama služi kao način osnaživanja imunološkog sistema dece, preterana je higijena loša.

Naš sistem imunološke memorije beleži bakterije sa kojima smo bili u kontaktu, pa tako sprečava ponovno inficiranje. Zato nije dobro preterivati ni sa higijenom. Imunološki sistem organizma je stvoren da bi se borio sa opasnim napadačima iz spoljašnje sredine – kao što su paraziti, virusi i infekcije.

Međutim, čista voda, antibiotici i vakcine su eliminisali neke od najtoksičnijih izazova za imunosistem.

Što više higijene to više alergije

Zašto su alergije u tolikom porastu da čak imaju i razmere epidemije i šta ih danas najviše izaziva? Današnja deca imaju sve više alergija, boluju od astme, ekcema, intolerancije na određenu hranu, kao i od polenske groznice.

Svake godine povećava se broj osoba koji imaju ove probleme, a stručnjaci tvrde da će do 2021. skoro svako dete već od rođenja imati ovaj problem. Alergolozi tvrde da je moderno doba, preterana čistoća i život pod staklenim zvonom doprineo razvoju sve većeg broja obolelih.

Stručnjaci upozoravaju da je savremeno društvo postalo toliko opterećeno čistoćom, da više ne dolazimo u kontakt sa stvarima koje su ključne za dobro funkcionisanje našeg imunog sistema.

Današnja deca se slobodno ne igraju u prirodi, a roditelji su postali opsednuti čistoćom, da deca više uopšte ne dolaze u kontakt sa mikrobima vrlo bitnim za njihov imunološki sistem. Čistoća jeste pola zdravlja, ali je nečistoća ona druga polovina zdravlja. Držanje psa u kući, ljubljenje, konzumiranje hrane koja je ispala na pod neka su od rešenja kako se boriti protiv alergija!

Zvuči vam kao da smo nešto pogrešili? Nismo.

Sirotinja ne dobija astmu

Samo srednja i viša klasa imaju alergijske bolesti i astmu. Istraživanja su pokazala da tamo gde ima parazita i gde vladaju loši higijenski uslovi nema alergije. Praktično nijedne bolesti od koje boluje savremeno čovečanstvo u siromašnim zemljama nema. Oni imaju druge bolesti.

Ova teorija je jasno pokazala da ne treba biti previše čist i da treba decu pustiti da se malo prljaju, jer tako jačaju imunitet  savetuju lekari. Mnogi od nas sa radošću se sećaju detinjstva u kojem smo vrhunac kreativnosti dostizali u igri sa blatom i peskom! Deci je bilo zabavno, a roditeljima jasno – gde, zaboga, ima deteta koje se ne prlja?

Puštali su nas da se do mile volje valjamo po pesku, travi, blatu, uveče se okupamo i priča je gotova. Ne grdnje, nema ljutnje zbog fleka, svi smo imali stvari za igru i stvari za kad negde idemo. Osim što je bilo zabavno, nauka je potvrdila i da je igra u pesku i blatu i te kako dobra!

Mnoga deca su danas otuđena od prirode

Normalno je da roditelji brinu za higijenu i bezbednost deteta, pa mnogi danas preferiraju da se deca igraju u kući umesto napolju. Kao rezultat dobijamo decu koja kasnije i nemaju želju za igrom na otvorenom prostoru, već radije biraju tehnologiju. “Naša deca i deca naše decu biće najotuđenija od prirode u istoriji”.

Malo prljavštine nikad nikom nije škodilo

Deca moraju da budu u dodiru sa mikroorganizmima koji se nalaze u zemlji i travi, kako bi se njihov imuni sistem pravilno razvio, te pretarana higijena nije poželjna. Čišćenje za detetom nakon igre u blatu možda je naporno, ali morate da se potrudite da pronađete sredinu, jer ove nehigijenske igre su vašem detetu neophodne.

Kada se imunitet na ovaj način ojača, u budućnosti će dete biti otpornije na bolesti i alergije. Osim toga, igre u prirodi podstiču kreativnost, minimalizuju stres i depresiju i omogućavaju bolji kognitivni razvoj.

Isto važi i za životinje

Studija objavljena u stručnom časopisu za alergiju i kliničku imunologiju, utvrdila je da deca koja žive i odrastaju sa životinjama poput pasa i mačaka od najranijeg doba, ređe razvijaju alergije, jer ova deca žive među endotoksinima, tipu bakterija koji se nalazi u prašini i okolini, a lekari, roditeljima dece sa ekcemom preporučuje da kupe psa, kako dete u kasnijem životnom dobu ne bi dobilo astmu.

Izloženost kućnim ljubimcima već od rane dobi (do treće godine ima smisla) smanjuje rizik pojave alergija kod dece. Pogotovu ako rastu uz psa, deca su izložena prljavštini i bakterijama u ranom životu što im stvara rani imunitet.

Prosto – tako imunitet funkcioniše

Imuni sistem je ono što čoveka štiti od spoljašnjih “napadača”, poput mikroba i bakterija koji su pretnja za zdravlje. To se uspešno izvršava detektovanjem supstanci koje mogu da podstaknu bolest i infekciju, a zatim sledi borba protiv njih.Ali, da bi borba bila uspešna, imuni sistem mora da bude naviknut na mikroorganizme iz spoljašnje sredine.

Dok deca rastu, postaju sve otpornija na određene mikrobe, jer su im već bila izložena i imunitet već “poznaje neprijatelja” i “taktiku” kako ga treba napasti.

Posledice čuvanja dece daleko od prirode

Bez kontakta sa mikroorganizmima, imuni sistem postaje podložniji supstancama koje inače nisu patološke, poput polena ili životinjske dlake, nakon čega deca razvijaju alergije. Deca koja nisu u interakciji sa prirodnim okruženjem imaju manjak fizičkih stimulansa i nemaju direktnih iskustava na kojima bi mogli dalje da razvijaju maštu.

Sve više se veruje da je upravo nedostatak određenih mikroba krivac za porast učestalosti alergija i astme kod dece.Roditelji su stari neprijatelji bakterija. Dezinfikuju stolove, igračke i kolica iz supermarketa, kako bi decu zaštitili od opasnih mikroba. 

Ovo je prirodan instinkt, ali je očigledno otišao predaleko i sada već ozbiljno ugrožava imunitet deteta. 

Antibiotici i kućna sredstva za dezinfekciju ubijaju dobre bakterije koje pomažu našim telima da se odbrane od bolesti. Sve više se veruje da je upravo nedostatak određenih mikroba krivac za porast učestalosti alergija i astme kod dece.

“Naša koža, sve što pojedemo kao i svi otvori na telu izloženi su mikrobima, a mi klice neprestano uništavamo, što dovodi do kratkoročnih i dugoročnih posledica.”

Ljudi iz zemalja u razvoju, koji odrastaju u manje sterilnom okruženju, jedu neprerađenu hranu i provode više vremena sa drugim ljudima i životinjama, imaju raznovrsnije mikrobe u crevima, i mnogo manje alergija.

Ovi nalazi idu u prilog “higijenskoj hipotezi”, što znači da infekcije koje zaradimo u detinjstvu usled nesavršene higijene jačaju naš imuni sistem i spremaju ga da nas zaštiti kasnije u životu.

Naravno, ne treba biti neoprezan, jer neke klice mogu biti opasne za decu, pa mališane treba držati podalje od površina na kojima se seče sirovo meso i kuhinjskih sudopera, koje su obično najprljavije mesto u kući. Takođe, i WC je mesto gde dečije ručice ne treba previše da švrljaju.

Pouke higijenske hipoteze

Higijena dece i svega oko njih, vakcinacija i primena antibiotika smanjili su broj infekcija kod dece, što je definitivno pozitivno s obzirom na to da su mnoge infekcije ranije bile smrtonosne.

Međutim, kao što tvrdi američki naučnik Dejvid Strahan, tvorac čuvene higijenske hipoteze, upravo zato što su manje izložena mikroorganizmima, deca češće obolevaju od alergijskih bolesti kao što su astma, polenska kijavica i ekcem.

Nedostatak infekcija dovodi do uvećanja tzv. autoreaktivnih T limfocita, koji reaguju protiv sopstvenog tkiva. Higijensku hipotezu potvrdili brojni naučni radovi, a i život sam. Naime, u ruralnim oblastima Afrike i Kine, kao i u nerazvijenim delovima Evrope i Amerike, deca koja žive na farmama ređe boluju od alergijskih bolesti.

Ona i sada, kao što je živela većina dece pre nekoliko decenija, žive u porodicama s više dece, u kontaktu s prirodom, biljkama i životinjama, gde se izlažu raznim vrstama infekcija i stiču trajan imunitet.

Milan Popović

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: