Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Globalna pandemija Korona virusa je znak da je počela svetska ekonomska kriza – SEKA 2020 i da ćemo imati globalne ekonomske i političke promene. Recesija ekonomije sveta i Srbije

Prava panika oko ove pandemije korona virusa nas tek očekuje kad se otreznimo u novom ekonomskom poretku. Jer, čeka nas jako stezanje kaiša i puna kontrola štete. Nastupa globalna recesija ekonomije i svetska ekonomska kriza.

Ovo nisu nikakva nagadjanja, ovo je stvarnost o kojoj se bruji u svetu, dok se kod nas to retko spominje u medijima. Jer, svetska ekonomska kriza u ljudima budi bojazan od budućnosti.

Počela je svetska ekonomska kriza SEKA 2020 i globalna recesija ekonomije

GLOBALNA PRIČA

Od pre dva meseca u svetu je krenula globalna ekonomska kriza sa epidemijom Korona virusa u Kini. Skoro sve evropske banke beleže gubitke jer ne mogu da naplate kredite i potraživanja, pošto je evropska privreda stala. A staju i privrede širom sveta jer se uvode karantini u zemljama koje imaju pojavu korona virusa i prekida se poslovanje hiljada firmi. Mnoga tržišta usluga i proizvoda jednostavno nestaju – turizam, avio prevoz, medjunarodni prevoz, izvoz, estrada, ugostiteljstvo, auto industrija, bela tehnika.

Ta globalna recesija i svetska ekonomska kriza će izazvati tektonske poremećaje u celom svetu na svim nivoima, ne samo na nivou ekonomije i standarda, već i na nivou zakona, propisa, kulture, tehnologije.

Paradigma života će se promeniti. Probudićemo se u novom dobu.

Verovatno ćemo se probuditi u sve većem etatizmu i uticaju države na naše živote kao i u centralizaciji resursa od strane države i korporacija. Karantin i vanredno stanje je lagan uvod u sve veće ingerencije države nad pravima pojedinca i pokazna vežba spoja države i visokog kapitala.

Kao što rekoh, Evropska unija je već mesec dana u dubokoj ekonomskoj krizi. Ta evropska kriza će se u narednim mesecima kao cunami preliti i na nas i na ceo balkanski region jer je EU naš glavni spoljnotrgovački partner.

Ova globalna recesija i svetska ekonomska kriza će izvršiti novu preraspodelu bogatstva u svetu. U prvi mah će svi osiromašiti, a onda će bogati postati još bogatiji nakon nekog vremena, siromašni još siromašniji a srednja klasa će ozbiljno osiromašiti. Srednja klasa je glavni gubitnik ove krize.

Zašto će se to desiti?

Zato što će svi pravni subjekti biti u krizi a države će prvo da spašavaju banke subvencijama, jer banke drže krvotok jedne države – protok novca. Poslovanje se dešava preko banaka, one oživljavaju privredu kreditima i zajmovima. A onda će te iste subvencionisane banke da spašavaju velike firme i korporacije jeftinim zajmovima i kreditima, jer veliki su sigurni partneri bankama, mali privednici nisu. Zato će puno malih i srednjih kompanija da se pati i odumre jer neće naći sredstva finansiranja za svoj biznis.

LOKALNA PRIČA

U Srbiji je karantinom i uvodjenjem vanrednog stanja počela ekonomska kriza i neće se skoro završiti.

Ekonomija je takva da se ne može napraviti pauza od mesec do dva i nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo. Ekonomija jedne države je kao mala beba, mora da non stop jede da bi živela. Ako beba (ekonomija) manje jede zakržljaće, ako baš malo jede razboleće se i umreti. A ta ishrana je već prekinuta vanrednim stanjem. Već se desio prekid hranjenja u nekim povezanim ekonomskim lancima ishrane i već je na stotine i hiljade malih poslova počelo da umire.

Firme koje nemaju duboke rezerve, neće preživeti krizu.

Firme koje imaju visoke fiksne troškove i puno zaposlenih teško će preživeti krizu neokrnjene i bez pomoći sa strane, bez obzira koliko velike rezerve imale.

Naša država ima ograničene resurse kojima može da zaštiti privedu i da je subvencioniše za razliku od bogatijih zemalja. Čuvaće se državnim subvencijama velike i strateški značajne firme i one firme koje imaju puno zaposlenih, ali hiljade malih privatnika će biti prepušteno sudbini.

Vrlo verovatno da će država intervenisati onoliko koliko može da oživi ekonomiju i tokove novca ali se ništa neće brzo revitalizovati osim industrijskih grana koje budu favorizovane.

Radnici će masovno ostati bez posla tek nakon završetka vanrednog stanja kada vlasnici firmi počnu da leče gubitke.

Čitavi ekonomski lanci ishrane i tokovi novca su preko noći prekinuti – moj omiljeni primer je estradna umetnica.

Ona, grand estradna umetnica, nema više način kako da zaradi – nema nastupa po klubovima i svadbama, nema koncerta. Od prodaje CD-a se odavno ne živi, izdavanje CD-a je samo trošak za umetnicu.

Ona nema više ni gde da potroši svoj novac na radnike u poslu koji je opslužuju – razni stilisti, frizeri, kozmetičari, butici, estetski hirurzi, zubni protetičari, muzičari, plesači, režiseri video klipova, pr menadžeri, organizatori koncerata, koje je ona do sada plaćala za održanje karijere, sada ostaju bez prihoda zajedno sa njom. Čitava jedna tržišna niša je zbrisana.

Kad ljudi iz te branše estrade nemaju više prihoda od naše estradne umetnice, kad ne rade za nju i ne zaradjuju, mnogi od njih počinju da ne plaćaju stanodavcima za stan koji su iznajmili. Stanodavci ostaju bez stanarine. Zatim mnogi od njih ne plaćaju lizing za auto koji su kupili i ostaju bez njega, ne vraćaju rate kredita za kupljeni stan i banka im stavlja hipoteku, i tako redom.

Sektor usluga prvi doživljava apokalipsu.

Ali slično je i kod proizvodnje koja nije vezana za proizvodnju hrane. Izvoz je prekinut, gube se kupci koji su se sticali godinama, neki se izvozni poslovi nikada više neće ni nastaviti posle ovoga.

Zamislite firmu od 40 alatničara koji su pravili alate za kupca u Nemačkoj. To su radili 15 godina uspešno. Onda je došla svetska ekonomska kriza i nemačka firma je bankrotirala zbog toga, ali povezano sa tim ode u propast i naša firma alata koja je radila za njih. Ili proizvodnja sedišta za auto gigante koji su obustavili proizvodnju – kakav je tu tek kolaps.

Ekonomija je sistem spojenih sudova, gde mnogi zavise od mnogih, zato ova kriza masovno pogadja ekonomiju i ljude.

BUDUĆA PRIČA

Većina ljudi još ne može da dočara sebi dubinu ove ekonomske krize i njene posledice. Misle da ih ne dotiče svetska ekonomska kriza jer se dešava u svetu a ne kod nas. Ali mi smo odavno uvezani i zavisni od sveta.

Onog trenutka kada se trenutna zdravstvena kriza sa korona virusom završi, počeće borba za oporqavak i ekonomsku egzistenciju. Očekuje sve nas manjak novca, dugovi, nezaposlenost, izgubljena tržišta, osiromašeni potrošači.

Oporavak će biti onoliko brz koliko naša ili neka tudja država upumpa novca u privredu. Jer, samo upumpavanje novca podstiče ekonomske procese – investicije, razvoj, potrošnju.

Naša država nema puno novca za oživljavanje privrede, ona jedino može da troši rezerve ili da uzima kredite i da se zadužuje. To će se verovatno i desiti ali opet rejting Srbije nije takav da može da dobije ogromne kredite od MMF i drugih fondova.

S druge strane malo koja strana država ili privatni fondovi hoće da ulože u Srbiju i naše malo tržište. Ono što kod nas vredi je već u rukama stranaca od dolaska demokrata na vlast i prodaje svih bitnih resursa. Mi nemamo više neke velike koncesije da ponudimo, osim zemlje. I tu se može očekivati intezivnije otimanje zemlje od strane stranih kompanija i država.

A imamo tu i prekid stalnih sivih donacija koje su stizale u zemlju. Mi nismo svesni da ogroman novac u Srbiju šalje naša dijaspora, majstori, sezonski radnici, lekari, inžinjeri, medicinske sestre. To je populacija gastrabajtera koja se upravo sada vratila u Srbiju zbog epidemije i ne radi više u EU. I koja neće skoro početi da šalje evropski novac koji tamo zaradi nazad u matičnu zemlju.

Takodje, kriminal, šverc, droga, bili su veliki nevidljivi izvor prihoda za našu zemlju.

To se odnosi na naše kriminalce koji su po EU i svetu ordinirali kao šverceri, pljačkaši, makroi, a onda tako otet evropski novac vraćali u Srbiju gde su pomagali lokalnu ekonomiju kroz ulaganja u stanogradnju, kupovinu prestižnih restorana, lokala, gradjenje hotela, dovodjenje fensi biznisa, pranje novca kroz kockarnice i kladionice, finansiranje estrade i industrije zabave.

Ti nevidljivi polusivi i sivi tokovi novca su bili jedan od stubova naše ekonomije i odjednom ih nema. I sporo će se ti kanali novca revitalizovati. Svetska ekonomska kriza i zatvaranje granica tek njih pogadja.

A uspon celokupne državne ekonomije zavisi od potrošnje stanovništva. Ako su gradjani nezaposleni i bez para, nema ni velike potrošnje, nema ni širenja ekonomije na raznovrsne usluge i proizvode. Samo delom će gradjani svoju štednju ubaciti u sistem posle krize, jer će biti rezervisani.

Ako novac dolazi u zemlju, tu se i troši i distribuira. Ako ga ima puno beba dobro raste. Ako ga nema, beba se pati.

ZAKLJUČAK

U par crtica sam pokušao da odslikam buduću situaciju. Nije mi bio cilj da mračim i ljude plašim. Cilj je da budemo svesni šta dolazi. I da naznačim da će i to proći ali da će trebati vremena.

Hteo bih da navedem da nam je štednja i stezanje kaiša bilo potrebno od preključe, pogotovo kad govorimo o privatnim biznisima, kako bi imali što više rezervi, ne za samu krizu već i za post krizni period sporog oporavka. Ko je bio štedljiv, možda uspe da sačuva biznis. Ko je trošio i zaduživao se, odlazi u propast.

Jer, ekonomski oporavak će biti spor i kad ovo vanredno stanje prodje, jer mi nismo napravili pauzu u potrošnji, napravili smo pauzu u prihodovanju. Kod firmi kad je obustava rada nema plusa u novcu već samo ide minus.

Koliko sporo ćemo se oporavljati, ne znam. Ne mogu ni da naslutim jer tu ima mnogo X, Y i Z faktora koji ne zavise ni od naše države ni od nas. Svetska ekonomska kriza je ogroman fenomen sa mnogo parametara.

Zato je još juče počeo trenutak da se radi na kontroli štete naših poslova i privrede u celini. Nekome će uspeti da preživi a nekome i ne.

Na žalost, posle zdravstvene panike dolazi ekonomska kriza i egzistencijalna panika.

A od toga zaštite u vidu vakcine nema, osim ako vam neko ne da inekciju para.

Možda pomognu braća kinezi, brothers ameri, bratija rusi, pobratimi evropljani. A možda ostanemo sami.

P.S. Ono što je sasvim izvesno je inflacija eura. Ko ima puno eura, izgubiće upotrebnu vrednost na njima.

Inflacija dinara može biti zamaskirana time što ćemo mi i dalje držati fiksni kurs ka euru, ali će euro pasti.

Švajcarac jača. Verovatno i funta.

A američki dolar?

To je pravo pitanje za milion dolara nagrade.

Zlatko Šćepanović 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: