Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NESVAKIDAŠNJI PODVIG

Naučnici Sari Salon pošlo je za rukom da uzgoji stablo urme od semena iz vremena Isusa Hrista, koje je staro bar dva milenijuma.

 

Tokom arheoloških iskopavanja, pod ruševinama drevne tvrđave Masada, koja gleda na Mrtvo more, naučnici su pronašli semenje za koje se kasnije utvrdilo da su bile Judejske urmine palme.

stablo urme

Naučnica Sara Salon zajedno sa svojim stručnim timom od 2005. godine pokušava da oživi drevna stabla iz semena starog više od 2.000 godina.

Kako piše Tech explorist, tokom arheoloških iskopavanja, pod ruševinama drevne tvrđave Masada, koja gleda na Mrtvo more, naučnici su pronašli semenje za koje se kasnije utvrdilo da su bile Judejske urmine palme.

„Istražujem lekovita bilja, a kada sam čula za ovo otkriće, morala sam da ga ispitam. Otišla sam do arheologa i predložila sadnju nekih od tih semenki, da vidim hoće li niknuti. U početku mi ih nisu dali i mislili su da sam luda, ali na kraju su pristali“, kaže Sara Salon.

Stabla nazvali po biblijskim imenima

Na Aravaskom institutu za zaštitu životne sredine, posadili su neke od semenki i šest nedelja kasnije, pojavili su se mali zeleni izdanci. Stablo urme koje je niklo nazvali su Metusel (naslovna fotografija).

“Iako smo uspeli da uzgojimo drvo, ono nije davalo ploda. Shvatili smo da su stabla urmine palme pomalo neobična i teška za gajenje. Da bi dobili plod, bilo nam je potrebno i muško i žensko stablo i zbog toga Metusela nije uspeo”, pojašnjava Salon.

Nakon dužeg istraživanja, saznali su za drugog arheologa iz Kjumrana koji je pronašao čitavu grupu semenki urmi, a kako kaže Sara, zahvaljujući tom pronalasku, dobili su i muška i ženska stabla. „Posadili smo još semenki iz kojih smo dobili stabla. Nazvali smo ih kao i prvo po biblijskim imenima. Judit i Hana su ženski, a Uriel, Jona, Boaz, Adam su muški genotipovi.“

Naučnici očekuju da će stabla zajedno doneti plod, mada možda neće biti istog ukusa kao što su jeli ljudi u davnim vremenima. „Ženska stabla još uvek nisu procvetala, nadamo se da će se to dogoditi ove godine i da ćemo ubrzo moći da jedemo ukusne urme“, dodaje naučnica.

Urme su bile puno slađe i veće od današnjih

Semenke urmi podnose velike suše, a ove iz davnina pronađene su u sušnom okruženju što je možda jedan od razloga zašto su preživele toliko dugo.

Prema rečima drevnih pisaca, urme iz toga doba bile su dosta slađe i veće i mogle su da se skladište na duže vreme, pa su se zbog toga izvozile u zemlje tadašnjeg Rimskog carstva.

Izvor: Agroklub.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: