OTROVNI SASTOJAK
Arsen je metaloid koji se u pijaćoj vodi može naći u količinama dovoljnim da napravi zdravstveni problem kao što je zakazivanje srčanih komora.
Arsen je prirodni element koji se nalazi u Zemljinoj kori, a asprostranjen je u vazduhu, zemlji i posebno u vodi.
Arsen obično uđe u organizam kroz hranu koju jedemo i vodu koju pijemo. Studija objavljena u časopisu „Circulation: Cardiovascular Imaging“ otkrila je da ako arsen uđe u organizam, može da zadeblja zidove srčanih komora, pa ovo oštećenje može na kraju dovesti do zatajenja srca.
Prema Ani Navas-Asijen, višoj autorki studije i lekaru epidemiologu sa Univerziteta Kolumbija, ovo istraživanje je prvo istraživanje urađeno u SAD koje pravilno meri kako izlaganje arsena utiče na rad srca.
„Malo je ljudi, uključujući i kliničare, svesno da je izlaganje metalu važno sa zdravstvenog aspekta“, kaže Navas-Asijen.
Bunari koje koriste Indijanci
Navas-Asijenova je istraživala 1.337 Indijaca iz Severne i Južne Dakote, Arizone i Oklahome da bi videla koliko su oni izloženi niskom do umerenom nivou arsena u vodi za piće. Nijedan od njih nije imao kardiovaskularne bolesti ili dijabetes na početku studije. Istraživanje ovog tima vršeno je tokom pet godina.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene pomoću ultrazvuka srca i uzoraka urina i otkrili su da ako učesnici primete dvostruko povećanje arsena u svojim organizmima, imaju 1,5 puta veću verovatnoću da dobiju hipertrofiju leve komore ili da im se taj deo srca zadeblja, a takođe im je 1,5 puta veća verovatnoća da će imati povišen krvni pritisak. Čak su i učesnici sa normalnim nivoom krvnog pritiska imali 1,2 puta veću verovatnoću da razviju hipertrofiju leve komore ako njihova tela imaju viši nivo arsena.
Nadalje, autori studije otkrili su da je ova veza između izloženosti arsenu i srčanih problema verovatnija kod ljudi koji su već imali hipertenziju, što ukazuje da su toksični efekti arsena izraženiji kod ljudi sa srčanim bolestima.
I dok je tim Navas-Asijenove proučavao samo pretežno indijanske zajednice, istraživači veruju da se rezultati više nego verovatno odnose i na ljude iz drugih delova SAD koji su izloženi velikim količinama koje ima arsen u vodi, a oni je koriste za piće.
Navas-Asijenova se nada da će nastaviti sa istraživanjem i razmotriti 10 godina prikupljene podatke o izloženosti arsenu. Ona veruje da je važno videti kako se smanjivanje izloženosti tokom vremena može prevesti u zdravstvene koristi ili ako efekti prošlih izloženosti potraju.
Arsen se nalazi u pijaćoj vodi i hrani
Arsen dolazi u pijaću vodu iz različitih izvora. Obično se nalazi u vodi koja stoji u bunarima, čije korišćenje američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ne može pravilno da reguliše. Na primer, u državama Mejn i Nju Hempšir, mnogi se stanovnici oslanjaju na privatne bunare za pijaću vodu.
Oko 44 miliona ljudi u SAD koristi vodu uzetu iz bunara, izjavio je Džo Ajote iz američkog Geološkog zavoda. Od tih 44 miliona, oko 2,1 miliona ljudi svoju pijaću vodu dobija iz bunara sa izrazito visokom koncentracijom arsena.
Arsen takođe može ući u hranu koju jedemo upotrebom pesticida i zagađenjem tla. Prema doktorki Navas-Asijen, pirinač i jabuka su posebno ranjive biljne sorte koje zadržavaju arsen.
Ova epidemiološkinja snažno sugeriše da ljudi koji prvenstveno koriste vodu iz ličnih izvora (bunara) treba da je termički obrade kako bi umanjili rizik od nastanka trovanja arsenom.