KAPACITET U GLAVI
Naučnici su decenijama pokušavali da odgovore na vekovno pitanje da li je veličina ljudskog mozga u korelaciji sa kognitivnim performansama ili ne.
U nedavnoj studiji, najvećoj te vrste, istraživači Univerziteta u Pensilvaniji i Vrije Univerziteta iz Amsterdama konačno su pronašli empirijske dokaze koji ukazuju na to da je veličina mozga pozitivno povezana sa ljudskom inteligencijom.
Koristeći podatke više od 13.600 pojedinaca iz Velike Britanije, otkrili su i pozitivnu vezu između ukupne veličine mozga i obrazovnog dostignuća.
Istraživači su svoja otkrića objavili u časopisu Psychological Science.
Veličina mozga predviđa kognitivne performanse
Prema ovim istraživačima, brojne studije su još od 19. veka utvrdile povezanost između ukupnog volumena mozga i inteligencije. Međutim, zbog nedostatka sistemske kontrole kritičnih zbunjujućih faktora, kao što su visina i struktura stanovništva, mnogi stručnjaci su smatrali da su tvrdnje ove studije prilično sporne. Istraživači su takođe primetili da veza između veličine mozga i kognitivnih performansi izgleda da postaje sve slabija kako je uzorak populacije rastao.
Da bi testirali odnos veličine mozga i kognitivnih performansi sa mnogo većom pouzdanošću, istraživači su odlučili da sprovedu studiju velikog obima sa veličinom uzorka za oko 70 procenata većom od kombinovanih uzoraka svih prethodnih studija. Podatke za svoju analizu su dobili od britanske Biobanke, međunarodnog zdravstvenog izvora koji sadrži detaljne informacije 500.000 Britanaca. Ovaj medicinski istraživački projekat nudi naučnicima mnoštvo informacija, od ishrane i istorije rada do zdravstvenih kartona, skeniranja mozga i stomaka, rezultate biohemije krvi.
Za svoju studiju, istraživači su se fokusirali na analizu rezultata kratkih testova koji su podgrupi učesnika u britanskoj Biobanci radili na logiku, memoriju i vreme reakcije. Ali pošto ovi testovi nisu uzeli u obzir stečeno znanje, istraživači su primetili da dobijeni rezultati ne mogu da izmere opšte kognitivne mogućnosti. Ipak, koristeći model koji je uključivao različite promenljive, uspeli su da utvrde koje od promenljivih su predviđale bolje performanse mozga i obrazovanje.
Nakon sistematske kontrole pola, starosti, visine, socioekonomskog statusa i strukture stanovništva, istraživači su prijavili da su pronašli čvrstu povezanost između ukupnog volumena mozga i fluidne inteligencije, što je u skladu sa prethodnim izveštajima. Takođe su otkrili da su ukupni volumen mozga i dostignuće u obrazovanju pozitivno povezani. Istraživači su primetili da je ove veze uglavnom podstakle siva materija u mozgu, a ne veličina bele materije ili zapremina moždane tečnosti.
„Ovo je pojednostavljena analogija, ali uzmite primer računara. Ako imate više provodnika, brže ćete nešto izračunati i preneti veću količinu informacija. To može da se uporedi sa radom mozga. Ako imate više neurona u njemu, to vam može omogućiti bolju memoriju ili da paralelno uradite više zadataka“, kaže Gideon Nejv, docent Univerziteta u Pensilvaniji i vodeći autor ove studije.
Ipak, nije sve u veličini
Uprkos svojim otkrićima, Nejv je naglasio da su stvari u realnosti složenije. Spoljni faktori, poput okruženja u kome odrasta osoba, takođe mogu uticati na njene kognitivne performanse. Taj uticaj može biti ono što se odražava na povezanost između njegove veličine mozga i njegove sposobnosti na kognitivnim testovima. Nejv takođe upozorava da se mogućnosti čoveka ne mogu meriti samo na osnovu veličine njegove glave.
„U proseku, osoba sa većim mozgom imaće tendenciju da bolje deluje na testovima spoznaje od one sa manjim mozgom. Ali veličina je samo mali deo čitavog konteksta“, objasnio je Nejv.
Filip D. Kelinger, drugi autor iste studije, ponavlja ovo mišljenje, dodajući da ostali faktori koji nisu „veličina mozga“ imaju veći uticaj na ljudsku kogniciju. S druge strane, on veruje da je uticaj ukupnog volumena mozga dovoljno značajan da bi mogao opravdati kontrolu u budućim studijama, ako istraživači imaju za cilj da istražuju vezu anatomije mozga i kognitivnog zdravlja.
Pored ovih asocijacija, istraživači su takođe otkrili suštinsku razliku između muškaraca i žena u pogledu volumena mozga. Razlika, međutim, ne znači razliku u kognitivnim performansama, što dalje sugeriše da su prisutni i drugi, još uvek neidentifikovani faktori.