Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ISTORIJAT NACISTIČKOG BIROA

„Nemačko društvo za istraživanje drevne germanske istorije i nasleđa predaka“ bio je pun naziv organizacije Anenerbe, koju je Treći rajh osmislio kako bi dokazao da su Nemci arijevska rasa.

 

Rezultat obavljene istrage o Anenerbe veoma podseća na čuveni pustolovni film Stivena Spilberga o Indijani Džonsu iz 1989. godine, u kojem Harison Ford tumači avanturističkog arheologa u potrazi za Svetim Gralom, govori o njegovom takmičenju sa nacistima u potrazi za svetom relikvijom.

anenerbe

Reč je o okultnom birou koji je stvorio Hajnrih Himler, čiji je personal proputovao više od pola sveta, u pokušaju pronalaženja korena arijevske rase naroda, koji bi poslužio kao dokaz nemačke rasne superiornosti i atribut imperijalističke vlasti, što bi im omogućilo da ovladaju čitavim svetom.

Išli u Španiju i Južnu Ameriku, lomatali se po Andima, izašli i na Tibet, gde su mnogi izgubili živote, a sve u potrazi za artefaktima koji bi potvrdili nacistički rasni mit, jer su Nacisti bili uvereni da će tamo pronaći tragove neprocenjivog blaga, koje će ih učiniti nepobedivim.

Anenerbe je „Nemačko društvo za istraživanje drevne germanske istorije i nasleđa predaka“. Organizaciju je organizovao SS kao antropološki i arheološki biro, postojala u Nemačkoj u periodu od 1935. do 1945. godine i osnovana je radi proučavanja tradicije, istorije i nasleđa takozvane „arijevske rase“.

Organizacija ili biro, osnovana po nalogu rajsfirera Hajnriha Himlera, na čije je čelo postavljen pukovnik Volfram von Zivers. Za sedište organizacije Anenerbe izabrali su dvorac Vevelsburg u Vestfaliji. Tu su čuvane i relikvije pronađene po celom svetu.

Kamen i Koplje

U knjizi „Anenerbe u potrazi za relikvijama“ (La Ahnenerbe y la búsqueda de reliquias) španske novinarke i književnice Hanire Ramila (Janire Rámila), govori se, da je okultno-paganski SS ogranak pokušao da iz Vestminsterskog manastira ukrade kamen sudbine (Stone of Scone ili Stone of destiny, engl.), na kome su krunisani engleski kraljevi.

Prema legendi, kamen sudbine je služio kao jastuk svetom Jakovu koji se pominje u Knjizi Postanka (Stari zavet). Navodno ga je u Škotsku doneo prorok Jeremija. Prema legendi o kamenu, na njemu je spavao Jakov. Njegov sin ga je odneo u Egipat, zatim u Španiju da bi se na kraju oko 700 godine p. N. e. našao u Irskoj. U Irskoj za vreme krunisanja, postojala je priča da bi se iz kamena čuo glasan uzdah ukoliko je krunisan neko kraljevske krvi kao znak odobravanja, a da bi nemo ćutao ukoliko se radilo o nekom drugom kandidatu. U Škotskoj je taj kamen postao predmet obožavanja. Nacisti su smatrali da kamen ima veliku čudotvornu moć, ali Treći rajh ga se ipak nije dokopao.

koplje sudbine

Između ostalih relikvija na koje su ljudi iz Anenerbe bacili oko, našlo se i Koplje Sudbine, kojim je oružjem rimski legionar Gaj Kasij Longin probo Isusa Hrista, raspetog na Krstu da bi se ubedio u Njegovu smrt.

U različitim vremenskim periodima, postojala su četiri različita Longinova Koplja, ali po nacističkoj proceni, pravo je bilo ono koje se nalazilo u bečkom muzeju u Hofburgu.

Nakon takozvanog anšlusa, odnosno pripajanja Austrije Hitlerovom Trećem rajhu, sledi logičan zaključak, da je sada Koplje dopalo ruku Adolfa Hitlera. Verovalo se da ono vlasniku uvek osigurava pobedu, kao i poraz onome ko ga je izgubio.

Nekoliko sati pre nego što je Firer izvršio samoubistvo, američka vojska je uspela da se dočepa relikvije. Rezultati sprovedene analize 2003. godine pokazali su da koplje zapravo datira iz 7. ili 8. veka.

Himler i padre Ripol

Jedan od mnogih atributa vlasti, kojima su Anenerbe bili impresionirani i najpoželjniji za njihov okultno-paganski biro postao je Sveti Gral (ili kako mi pravoslavni vernici kažemo: Sveti Putir, prim. aut.)

Prema legendi, Hristos ga je koristio za vreme Tajne večere, a kada je visio na krstu, upravo je u taj putir bila prikupljana Njegova krv. Verovalo se da je Josif iz Arimateje Sveti Gral odneo u Evropu, a njegovi poslednji vlasnici bili katari i čuvali ga u istorijskoj provinciji Langedok na jugu Francuske. Upravo u ruševinama zamka Monsegjura pokušao je da pronađe Sveti Gral čovek koji je najzaslužniji za stvaranje katarskog mita, pripadao je nacističkom pokretu Anenerbe i bio veoma blizak Himleru. U pitanju je Nemac poznati okultista-ezoteričar po imenu Oto Ran.

Španski pisac i novinar Migel G. Arasil u svojoj knjizi „Himler u manastiru na planini Monserat: U potrazi za Svetim Gralom“, govori kako je glavni čovek odgovoran za Holokaust verovao da će Sveti Gral omogućiti Nemcima natprirodne moći i dovesti ih do konačne pobede u Drugom svetskom ratu.

montserrat planina

Ali posle odustajanja padre Ripola da pokaže sva manastirska dokumenta u vezi Svetog Putira, šef SS Hajnrih Himler je rekao: „Svako u Nemačkoj zna da se Gral nalazi u manastiru na planini Monserat u blizini Barselone“!

Arasil takođe ističe da je rajhsfirer odbio da se pokloni i celiva ikonu crne Majke Božije Monseratske i pokazao svoje neznanje kada je „tokom posete manastirskom muzeju video ostatke Iberijskog čoveka ogromnih dimenzija, avanturističko-hazarderskim stilom izrazio nestručno mišljenje da je to sigurno nordijski ratnik. Kada je otac Ripol objasnio da se radi o iberijskom, ne nordijskom čoveku, nacista je ljutito odbrusio, da Iberi sigurno vode poreklo iz severne Evrope“.

Nacisti u Toledu

Kao što je Hanire Ramila pisala u svojoj knjizi „Operacija Jerihonskih truba“, nacisti su maštali da ovladaju još jednim blagom – Kovčegom Zaveta i u potrazi za jedinstvenom relikvijom, SS arheologe-okultiste put dovodi do Španije.

Prema Svetom pismu, Bog zapoveda Mojsiju da se napravi kivot kao simbol zaveta između Njega i izrailjskog naroda.

Jevreji napraviše kovčeg u kog položiše Aronov žezal, zlatnu činiju sa manom i ploče Deset Božijh zapovesti.

Verovalo se da je kovčeg postao veoma moćno oružje – ko ga samo dodirne bio bi smrću pogubljen, a njegov bi vlasnik uvek odnosio pobedu. Prema legendi, 40 hiljada Jevreja sedam dana sa kovčegom obilazili su oko grada Jerihona, a sedmog dana sveštenici zatrubiše u svoje trube i „srušiše se zidine jerihonske“.

Međutim, u slučaju pronalaženja kivota SS odrede čekali su ozbiljni problemi. Prema jevrejskoj tradiciji, samo je judejski prvosveštenik mogao otvoriti Kovčeg Zaveta (Saveza) i ostati živ, jer to iziskuje znanje pravog Božjeg imena.

Samo putem kabalističkog učenja moguće je dokučiti božansko putem slova i brojeva, koji su opet mogli pomoći nacistima da saznaju Božje ime i otvore Kovčeg.

naci istraga

Stručnjaci iz Anenerbe nastojali su na sve načine da pronađu judeje-kabaliste. U potrazi za Kabalistima, put ih odvodi u Aušvic, gde pronađoše jednog. Kabalist jasno je, htevši na sve načine izaći iz logora smrti, pa je prećutao da se prema legendi, kada je Gospod Isus Hristos ispustio svoj duh, zavesa u jerusalimskom hramu pocepala na dvoje i tom je prilikom ukinut Zavet između Boga i Izrailja. Tada je Kovčeg izgubio svoju moć.

Ramila navodi da je Kabalist poslao Anenerbe u jevrejsku opštinu u Toledo. Po svemu sudeći, Nemci su naišli na neki trag Kovčega, jer je uskoro admiral Vilhelm Kanaris, šef špijunaže Vermahta, odlučio da ode u madridski Nacionalni arheološki muzej, gde je mislio da može naći Kovčeg u zbirci predmeta starog Egipta, koju su navodno sakupili članovi jedne od masonskih loža.

Sada sa sigurnošću možemo konstatovati da nacisti nisu uspeli da se dokopaju ovog moćnog „oružja“, jer su izgubili rat.

Ekspedicije na Tibet i Južnu Ameriku

Neke teorije rasističkih nacista tvrde da bi Tibet mogao biti kolevka arijevske rase.

Kao što je kanadska književnica Heder Pringl istakla u svojoj knjizi: mistična arheologija u službi nacističkog režima, „Generalni istraživački plan“, autorka kaže da su „propovednici“ rasne superiornosti tvrdili kako su nemački preci u dalekoj prošlosti vladali Azijom, gde su ugradili temelje moćne vladajuće klase plavih ljudi.

berger merenje lica

Arheološki deo SS ekspedicije poslate na Tibet predvodio je biolog Ernst Šefer. Šefer je regrutovao mladiće u formi, sposobne da izdrže naporno putovanje. Karl Vinert (24-godišnji asistent Vilhelma Filhnera, čuvenog istraživača) je bio timski geolog. Njegov vršnjak Edmund Ger izabran je za tehničkog vođu koji organizuje čitavu ekspediciju. Nešto stariji Ernst Krause (38-godišnjak) je bio filmski snimatelj i entomolog. Bruno Beger, koji je imao 26 godina i bio stručnjak za rase i Ginterov student, postavljen je za timskog antropologa.

Kako je Pringlova objasnila, rasni istraživač Bruno Beger, u to vreme nadležan za većinu ezoteričnih misija u okviru arheološko-istraživačke ekspedicije, počeo je da meri veličinu lobanja i lica lokalnog stanovništva, radi upoređivanja sa lobanjama pripadnika arijevske rase (izmerivši lobanje lica 376 Tibetanaca, a od 17-oro su uzeti otisci). Šeferov tim je takođe za Nemačku odneo mnoštvo tibetanskih svetih tekstova. Crni Red, paralelna organizacija sa okultnim SS odeljenjem, zanimao se za rituale lama radi kontakta sa „višim bićima“.

U sklopu ove teme, s obzirom na to da se nacistički Anenerbe takođe zanimao za ovaj deo sveta, nećemo ostaviti po strani ni Južnu Ameriku. Heder Pringl u svom književnom radu piše da „okultista Edmund Kis veruje da je drevna prestonica Anda Tivanakuu, centar civilizacije koju su osnovali nordijski doseljenici koji su došli u Boliviju morskim putem pre oko milion godina […] Nakon kontaktiranja Poznanskog, Kis se obratio Vistu za pomoć oko planiranja ekspedicije za iskopavanja u Tivanakuu i obližnjem nalazištu Siminakeu. Tim je trebalo da se sastoji od 20 naučnika koji bi u periodu od godinu dana obavljali iskopavanja, istraživali jezero Titikaka i napravili aerosnimke puteva Inka za koje je verovao da imaju nordijske korene. Krajem avgusta 1939. ekspedicija je gotovo bila spremna da krene, ali je invazija na Poljsku 1. septembra iste godine odložila njihovo putovanje na neodređeno vreme“.

Kako Ramila napominje, tim Anenerbe, ezoterični biro SS, kojim je komandovao Karl-Marija Viligut, putuje u Južnu Ameriku u potrazi za različitim „atributima moći“, kao što je Votanov čekić (predstavlja vrhovni simbol nordijskog boga rata) i tajanstvenom kristalnom lobanjom iz pretkolumbovske ere.

Zločini protiv Čovečanstva

Preostaje da dodamo da je organizacija „Anenerbe“ („Nasleđe predaka“) razrađivala ortodoksne konzervativno-revolucionarne projekte. Umesto uskonacionalnog germanizma spoljašnje propagande, SS se zalagala za jedinstvenu Evropu, podeljenu na etničke regione sa neofeudalnim centrima, pri čemu se etničkim Nemcima nije davala nikakva posebna uloga.

prsten anen

Sama ova organizacija imala je međunarodni karakter i u nju su ulazili čak i predstavnici „obojenih“ naroda – azijski i bliskoistočni muslimani, Tibetanci, Turci, Arapi itd. Geopolitički projekti SS bili su orijentisani ne toliko na ekonomske, koliko na sakralno-geografske realnosti, ali i zemljama tradicionalnog Istoka poklanjala se najveća pažnja (što dokazuju mnogobrojne ekspedicije SS na Himalaje, Tibet, u Indiju itd.).

Pokret SS je obnavljao izvesne strane srednjeevropskog duhovnog viteškog Reda sa tipičnim idealima prevazilaženja ploti, siromaštva, discipline i meditivne prakse. Naravno, takav pristup pretpostavljao je u ekonomskoj sferi kategoričko odbacivanje svih tipično kapitalističkih osnova društvenog uređenja – hedonizma, plutokratije, finansijskog liberalizma, slobodog tržišta, kamatnog sistema itd.

Zanimljivo je da je članovima SS (barem ne intelektualcima) bila potpuno nesvojstvena judeofobija, inače svojstvena svim nacional-socijalistima, a jedan takav nacionalistički jevrejski konzervativno-revolucionarni autor kao što je Martin Buber, bio je blizak prijatelj jednog od rukovodilaca i inspiratora „Anenerbe“ Fridriha Hilšera, pri čemu je tako nešto predstavljalo pre pravilo nego izuzetak.

Međutim, Anenerbe – nije samo elitistička organizacija „antropologa“ i „arheologa“, već je to i mistična organizaciju koja je bila u službi nacizma i okultizma. Nad ljudima izvodila je razne medicinske eksperimente. Na primer, islednik nacističkih zločina Gonzales Heder Pringl, prilikom svog intervjua o strahotama koje sponzoriše medicinski deo SS, ispričao je sledeće: „August Hirt i Bruno Beger koristili su jevrejske zatvorenike da se njima popuni „kolekcija skeleta muzeja nestale Jevrejske rase“, radi čega je Hirt izlagao logoraše iperit gasu. Sem toga, Anenerbe je inokulisao tifusnu vakcinu zdravim ljudima i eksperimentalno ih trovao fozgenom.

Nakon „Doktorskog procesa“ na suđenju u Nirnbergu, Volfram fon Zivers, šef Anenerbe, bio je jedini član okultnog SS odeljenja osuđen na smrt i pogubljen zbog medicinskih eksperimentisanja nad ljudima u koncentracionim logorima Trećeg rajha.

med sestre naci

Nacisti u pokušaju otkrivanja suštine arijanizma obišli su gotovo čitav svet i eksperimentisali sa ljudima, ali taj njihov trud uopšte nije urodio plodom. Niti su mogli odrediti šta je „judejska rasa“. Pringlova kaže da „nemački istraživači nisu mogli naučno definisati judejsku rasu, koja je bila ništa više od fiktivne konstrukcije. Istraživanja su pokazala da su 11 odsto jevrejske dece bili plavi i plavooki“.

A evo kako je Adolf Hitler ocenio rad Anenerbe tokom jednog velikog mitinga nacističke partije u septembru 1936. godine, koji je bio usmeren protiv prvog predsednika Anenerbe, Hermana Virta, sledećim rečima: „Mi nemamo nikakve veze sa onim elementima koji razumeju nacionalizam samo kao skup mitova i legendi, stoga vrlo lako supstituišu nordijske nejasne fraze, a sada pokreću istragu koja se bazira na mitskoj kulturi Atlantide“.

Himler, s druge strane, nije delio takvo mišljenje, naprotiv. O tome Pringlova kaže: „Rajsfirer Himler imao je želju da nacističku Nemačku oslobodi od katoličanstva, zbog toga je gajio vrlo specifično prijateljstvo sa Karl-Marijom Viligut, bivšim pukovnikom carske vojske Austrije i „starim“ psihijatrijskim pacijentom koji je u svojih 67 godina tvrdio da je potomak nordijskog boga Tora i poseduje tajna znanja drevnih germanskih plemena“.

Piše: Slaviša Lekić
teolog, misionar, sveštenik i profesor

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: