ĐUBRE MOGA SUPRUGA

Zagrlila sam knjigu, pritiskala sam je na grudi. Plakala sam… Otvorila sam knjigu i zanela se čitanjem.

Dok sam ležala u bolnici, suprug je rešio da sredi po kući. Razmestio je i moje knjige. Pitala sam se, gde da ih tražim.

Kao da je u zemlju propala Istorija manastira Mileševa, sa Belim anđelom. Stavili su ga na zadnju koricu knjige. Tražila sam je blizu godinu dana.

Jedno jutro, kad je otvarao ormar, suprug je knjigu stavio u jednu torbicu sa knjigama koje su mi poklanjali kao nagrade na raznim pesničkim konkursima. Od pritiska, torbica se pocepala. Otvaram jednog jutra oči – kroz rupu na torbici vidim Belog anđela.

– Gospode, blagosiljam te, što mi ga vrati! Suprug mi je baš neodgovoran čovek. Stavio je torbicu na mesto gde je nikad ne bih tražila. Njegovom nemarnošću sam je izgubila, nemarnost njegova mi je i vrati.

Zagrlila sam knjigu, pritiskala sam je na grudi. Plakala sam… Otvorila sam knjigu i zanela se čitanjem. Otkri mi se neverovatna istorija. Gledam crteže, karte, freske. Setih se i manastira Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, koji su sada Kosovo. Molim Belog anđela za život i zaštitu. Maštam da odem u Srbiju u manastir Mileševu i poklonim se Belom anđelu.

Šta je vrednost u našem životu? Za nekog može da bude đubre i dragocena relikvija, za drugog izvor duhovnosti.