KLINIČKA SLIKA I SIMPTOMI
Poznato je da se dijareja može javiti kao akutno ili hronično stanje, te da je najčešće izazvan virusima i bakterijama, ali i antibioticima.
Po definiciji, dijareja odnosno proliv je prisustvo učestalih tečnih stolica koje su obično praćene grčevima i bolovima u stomaku.
Osnovna opasnost kod pojave prolivastih stolica jeste u tome što može da dođe do nastanka preteranog gubitka tečnosti i elektrolita iz organizma.
Upravo iz navedenog razloga, kako prenosi portal Majka Priroda, svaki proliv treba shvatiti ozbiljno zbog rizika od dehidracije, a posebno jer je najčešći uzrok dijareje neki upalni proces creva.
Koji su najčešći uzročnici za nastanak proliva kod dece i odraslih
Poznato je da se proliv ili dijareja može javiti kao akutno ili hronično stanje, te da je najčešće izazvan virusima i bakterijama, ali i antibioticima.
Pre svega je poznato da je uzročnik proliva kod dece i odraslih rotavirus, koji izaziva upalni proces na crevnoj sluznici.
Kada do infekcije dođe, onda se remete procesi resorpcije i varenja hrane, i dolazi do nastanka vodenastih stolica sa rizikom od dehidracije.
Na drugom mestu po učestalosti izazivanja dijareje su svakako bakterijske infekcije, bilo kao samostalan faktor ili nastavak virusnog enteritisa.
Poznato je da su kao najčešći izazivači dijareje kod dece i odraslih opisane Salmonella, Shigella i Campylobacter jejuni.
Parazitne infekcije takođe mogu biti praćene prolivom, a kao važan faktor za nastanak dijareje navodi se i neadekvatna upotreba antibiotika.
Naime, upotreba antibiotika koja je prekomerna dovodi do narušavanja normalne crevne bakterijske flore, te predominiraju patogene bakterije.
Upravo zbog toga jeste preporuka lekara da se uvek uz propisani antibiotik pije i probiotik, koji je lek za reguilisanje optimuma „dobrih bakterija“.
Kao uzročnici teže forme dijareje se navode i stanja koja su opisana kao upalne bolseti creva kakva su Chronova bolest i Ulcerozni kolitis, te iritabilni kolon.
Kod dece se često dešava da je razlog nastanka prolivastih stolica intolerancija na mlečni šećer ili laktozu.
Kako se manifestuje dijareja kod dece i odraslih – klinička slika i osnovni simptomi
Generalno je poznato da manifestacije dijarejalnog sindroma, mogu da se klasifikuju kao lakše i teže, i to pre svega prema dužini trajanja simptoma i stepenu dehidracije.
Lake manifestacije dijareje su:
– mučnina i gorušica;
– nadutost stomaka;
– grčevi i bolovi u stomaku;
– suvoća u ustima zbog dehidracije;
– malaksalost i pojava glavobolje.
Teške manifestacije dijareje su:
– smanjen apetit i posledični značajniji gubitak telesne mase u kratkom vremenskom roku;
– pojava povišene telesne temperature i groznice;
– pojava sluzavih i/ili krvavih stolica;
– poremećaj stanja svesti zbog teške dehidracije.
Inače, stručnjaci smatraju da pre svega kod odraslih osoba, dijareja nije bolest već manifestacija bolesti odnosno znak da postoji neki poremećaj.
Poznato je da se dijareja javlja često kao akutna – i njena osnovna odlika je da traje kratko (od 3-5 dana), i da prolazi na redukciju ishrane i upotrebu probiotika.
Kada je u pitanju hronična dijareja, njena je odlika da traje i po nekoliko meseci, te da je u pitanju ozbiljan problem koji zahteva određenu terapiju.
Kako zaustaviti proliv kod dece i odraslih
Poznato je da prolivaste stolice u većini slučajeva traju od tri do pet dana, kada je nužna nadoknada tečnosti i dijeta protiv proliva.
Veoma je važno da se kod preveniranja proliva vodi računa o higijeni ruku, kao i o potencijalnim faktoprima koji se unose u organizam putem vode i/ili hrane.
Ishrana kod proliva podrazumeva odgovarajući dijetetski režim, te se razlikuje u skladu sa izazivačem kao i sa uzrastom pacijenta.
Kako zaustaviti proliv kod beba i male dece
Veoma je važno da se kod pojave dijareje, nadomesti izgubljena tečnost, kao i da ishrana bude „lakša“ uz dosta odmaranja.
Kada je u pitanju lečenje dijareje kod dece, ono podrazumeva da se određene namirnice izbace iz upotrebe, jer spadaju u namirnice koje izazivaju proliv.
Sa druge strane, tečnost se uzima u malim gutljajima, i dijetetska hrana u malim zalogajima, uz obavezne pauze na svakih deset minuta.
Postoji i pravilo kako zaustaviti proliv kod beba, i sve zavisi od toga da li beba još uvek doji ili ne.
Kada su u pitanju veća deca (kao i odrasli), poželjno je da se jedu neke od sledećih namirnica:
* pirinač (i da se pije voda u kojoj se kuvao pirinač);
* prepečeni tost i beli hleb;
* banane (kao bogat izvor minerala kalijuma koji se u toku proliva ekscesivno gubi);
* kuvana jabuka i pire od jabuka;
* blagi čajevi koji ne nadražuju želudac (kamilica);
* pečeni krompir;
* „gotove supe“ iz kesice;
* jogurt i kefir.
Namirnice koje izazivaju proliv i koje treba da se izbace iz ishrane, a naročito ako se stolica nije formirala, jesu pre svega začinjena i masna jela.
Kako bi se nadoknadili izgubljeni elektroliti, kod dece i odraslih se može koristiti rastvor za rehidraciju.
Šta zaustavlja proliv – pravilna „dijeta za proliv“ i upotreba probiotika
Generalno gledano, pored ishrane i primene rehidratacione simptomatske terapije, u određenim slučajevima se kod proliva daju i antibiotici.
Međutim, osnova jeste da se u slučaju da proliv bude izražen, to zahteva primenu probiotika uz obaveznu dijetu protiv proliva.
Kafa protiv proliva jeste poznat i učinkovit preparat, i pravi se tako što se pomeša jedna kašičica mlevene kafe sa kašičicom šećera.
Ta mešavina se pojede bez dodavanja tečnosti, i recept je poznat još od davnina i smatra se vrlo delotvornim, ali je „rezervisan“ za veću decu i odrasle.
Poznato je takođe da su veoma delotvorna kod proliva i kuvana jaja, ali ne treba preterivati jer ona spadaju u grupu „teških namirnica“ za varenje.
Pire od jabuka za proliv je veoma efikasan u ishrani i kod dece i odraslih, a priprema se lako i brzo.
Naime, jabuke se oljušte i skuvaju u vodi, pa se onda propasiraju uz dodatak manje količine limunovog soka.
Kako je osnova lečenja proliva rehidracija organizma, poznata je u narodu i mešavina čaja od listova jagode i divlje kupine.
Ovakav napitak se priprema tako što se mešavina biljaka prelije sa jednom litrom proključale vode i pije se u gutljajima tokom celog dana.
Kod odraslih je poznata i upotreba čajeva od zove, majčine dušice, virka, hajdučke trave i lista kupine za zaustavljanje dijareje.
Ishrana kod proliva podrazumeva da se unose one namirnice koje nisu bogate biljnim vlaknima, te da se izbegava unos masnih i začinjenih obroka.
Poznato je i da se kod postojanja dijareje sasvim iz ishrane izbacuje mleko, ali to ne važi za fermentisane mlečne proizvode kakvi su jogurt i kefir.
Poželjno je da se iz ishrane u vreme trajanja dijareje izbace i namirnice kakve su – mahunarke (pasulj; grašak) kao i sveže voće i povrće.
Kada je u pitanju upotreba mesa, jedino što je dozvoljeno u toku dijete protiv proliva jeste pileće belo meso, bareno i malo posoljeno.