U MOM KRAJU

mom selu

U mom kraju sad mirišu trešnje
ispod lišća vire jagode crvene
na lozi se grozde maleni grozdovi
procvetala ruža… samo nema mene…

U mom kraju jutra najlepša osviću
zelene se gorom doline zelene
kraj bunara našeg sad miriše lipa
opet sve je isto… samo nema mene…

Dani su od svile u detinjoj kosi
obasjani suncem il’ toplinom kiše
u voćnjaku breskve pomaljaju glave
samo mene nema… tamo nisam više…

Noći pune zvezda sećaju na tamo
možda nisu tuđe, možda sve su iste
i svici u noći svi na moje lice
a svuda su suze i bistre i čiste…

Godine, meseci polako se nižu
u oku mi čežnja beli oblak prati
i zove me miris moje rodne grude
i šapuću snovi… opet nam se vrati…

U mom krаju sad mirišu trešnje
noćna frajla sveži najtamnije noći
i gnezde se ptići u gaju zelenom
sada nisam tamo… al’ ću opet doći…