STRADALNIK ZA VERU U HRISTA

Sveti sveštenomučenik Teodor življaše u vreme cara Dioklecijana u gradu Kirineji, u Libiji, odakle je bio i Simeon Kirinejac.

Sveti Teodor imađaše divan rukopis i bejaše tako savršeni krasnopisac, da je crkvama Božjim ostavio mnogo svojeručno napisanih knjiga. Zbog toga ga njegov rođeni sin Lav optuži igemonu Dignianu kako on ima neke knjige, te mnoge jeline odvraća od služenja bogovima i obraća ih u Hristovu veru.

Iz tog razloga sveti Teodor bi izveden pred igemona, a njemu sledovahu mnogi hrišćani, među kojima behu sveta Lukija, Aroa i Kiprila. Igemon zatraži od svetitelja da mu preda knjige, i zahtevaše od njega da se odrekne Hrista. No svetitelj niti knjige predade, niti se Hrista odreče. Zato ga silno tukoše motkama i olovnim štapovima. Posle toga mučenik razruši neznabožački žrtvenik.

Zbog toga ga obesiše o drvo i strugahu mu celo telo; pri tome mu rane zalivahu sirćetom i solju, pa ih surim krpama trljahu; zatim mu brijačem odsekoše jezik; koji uzeše gorespomenute svete žene; pa ga najzad odvedoše u tamnicu. Idući u tamnicu, evetitelj uze od svetih žena svoj jezik i metnu ga na svoje grudi, i pojavi se jedan golub koji lećaše oko svetitelja. Videći to Lukije neznabožac, većnik grada Kirineje, verova u Hrista. A sveti mučenik ozdravi blagodaću Božjom; i posle toga požive kratko vreme, pa predade dušu svoju u ruke Božje, 310 godine. Utom i golub izlete iz tamnice.

Međutim igemon, doznavši da je većnik Lukije poverovao u Hrista, naredi da se predadu na smrt gorespomenute žene: Lukija, Aroa i Kiprila, a i svi jelini koji poverovaše u Hrista i biše kršteni svetim Teodorom. Posle toga Lukije, pošto se krsti, ubedi i samog igemona Digniana, te i on poverova u Hrista. Onda oni zajedno otploviše sa Krita na ostrvo Kipar, i tamo nađoše drugog igemona koji stavljaše na muke sve koji prizivahu ime Hristovo. Krišom od Digniana Lukije predade sebe mučiteljima; i pošto razruši idolopoklonički žrtvenik, njemu bi odsečena glava, i on primi venac mučeništva. Dignian uze sveto telo njegovo i pogreba ga.

Sveta mučenica Kiprila bejaše iz istoga grada, iz koga beše i sveti mučenik Teodor: Kirineje. Udavši se, ona provede u braku dve godine; i posle smrti svoga muža ostade udovica dvadeset osam godina. Pateći od silne glavobolje, ona umoli svoje roditelje, te je ovi pustiše da radi isceljenja od svoga neduga ide k svetom episkopu Teodoru, koji tada beše u tamnici za ispovedanje vere Hristove.

Dobivši isceljenje od svetitelja, ona mu zajedno sa Lukijom i Aroom služaše do smrti. A kada sveti Teodor skonča, sveta Kiprila bi optužena kod igemona. Izvedena pred igemona, ona ispovedi veru u Hrista i odbi da prinese idolima žrtvu. Tada joj metnuše na jednu ruku žar, držeći joj čvrsto ruku; zatim na taj žar metnuše tamjan, i tako je primoravahu da prinese idolima žrtvu. Na to im svetiteljka reče: „To nije moja dobrovoljna žrtva, već žrtva satanska i nedobrovoljna“. Zbog toga joj zlotvori čvrsto držahu ruku, dok joj sva ne izgore.

Posle toga svetu mučenicu obesiše o mučilišno drvo, pa joj stadoše strugati telo, i tada joj iz rana na telu tecijaše krv, a iz dojki mleko. Usred tih muka blažena mučenica predade dušu svoju Hristu, i dobi od njega netruležni venac. Po naređenju igemona, spomenute Lukija i Aroa uzeše telo svete Kiprile, i sahraniše ga uz najslađe pogrebne pesme. Čim česno telo bi sahranjeno, iz groba svete mučenice provre rosa, koja isceljivaše sve bolesti i sve strasti. Posle toga igemon predade na smrt i svetu Lukiju i svetu Arou, i one sada zajedno sa svetom Kiprilom blaženstvuju na nebesima.