STUDIJA O LEČENJU
Dijabetes (šećerna bolest) za vreme korone je posebno praćeno stanje, najviše zato što su pacijenti oboleli od kovida-19 uz ovu pridruženu bolest imali tešku kliničku sliku.
Dijabetes pacijenti su za vreme pandemije korone u višestruko većem riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovo zdravlje i očekivanu dužinu života.
Upravo iz tog razloga sprovedena je velika studija o lečenju obolelih od šećerne bolesti, koji uz to imaju srčanu i bubrežnu slabost. Rezultati su predstavljeni proteklog vikenda na Evropskom kongresu kardiologa.
Da li se komplikacije izazvane dijabetesom mogu sprečiti i koja su najnovija otkrića, objašnjava prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.
– Nema podataka da se komplikacije mogu u potpunosti sprečiti. Ono što je sigurno je da se mogu odložiti i da može da se smanji njihova učestalost. Ispitujući lekove za dijabetes ispostavilo se da dve grupe lekova mogu da deluju preventivno da spreče nastanak komplikacija na srcu, krvnim sudovima i bubrezima. Od toga jedna grupa smanjuje rizik za nastanak srčane slabosti kao jedne od teških relativno nepoznatih komplikacija dijabetesa – kaže dr Lalić.
Ti lekovi su, kako kaže, pet-šest godina unazad prihvaćeni kao lekovi za dijabetes za snižavanje šećera.
– Cena je bila relativno visoka, pa se snižavala, pa će doći na relativno prihvatljivu jer će fondovi početi da refundiraju deo troškova – dodaje Lalić.
Dijabetes i koronavirus
– Pokazalo se da ako imate dijabetes, a dobijete koronu u trenutku kad on nije dobro regulisan, vi imate značajno veći rizik od lošeg ishoda. To je izazvalo paniku kod pacijenata sa dijabetesom, a ne bi trebalo jer puno toga može da se uradi uspostavljanjem dobre regulacije šećera. Još više može da se uradi ako je kontrola glikemije dobra pre nego što se oboli od šećerne bolesti. Problem je što su mnoge bolnice postale kovid klinike, a sva hronična oboljenja su došla u drugi plan, a onda su se pacijenti i sami plašili da idu u bolnice i prekinuta je na neki način komunikacija – otkriva dekan Medicinskog fakulteta.
Izvor: TV Prva