PSEĆA EGZOTIKA JUŽNE AMERIKE
Latinoameričke vrste pasa retke su na našem podneblju, pa zato i izgledaju egzotično kod vlasnika koji ih imaju. Kolumbijski fino, urugvajski kimaron…
Kada razmišljamo o latino kulturi, obično ne pomislimo prvo na pasmine koje potiču iz Južne Amerike, ali njih ima svakako dosta i popularne su širom sveta. Ovde smo izdvojili latinoameričke vrste pasa koje su manje poznate, ali i dalje privlače pažnju svojom lepotom i ličnošću.
Kolumbijski fino
Preci ove retke rase u Kolumbiju su stigli u vreme kada su evropske zemlje kolonizovale Južnu Ameriku. Reč je o psu izvrsnog njuha, tragaču, izvanrednom pomagaču lovcima. Bili su popularni i kod siromašnijih slojeva stanovništva, kao i kod bogataša. Kako su zakoni u vezi sa lovom postali restriktivniji, fino se češće može videti kao ljubimac nego kao lovački pas. Veoma je živahan i prijateljski nastrojen pas, ali i odličan čuvar. Nije za život u stanu jer mu je potrebno dvorište u kojem će trčati, njuškati i istraživati. Izvrsni su lovci na glodare. Rasa još uvek nije zvanično priznata, ali na tome se vredno radi. Ima velike, dugačke uši koje mu padaju uz glavu, telo mu je dugačko, a na glavi ima nabore kože. Dlaka mu je kratka, gusta i ravna, i može biti mekana ili oštra. Rasa je sklona problemima sa ušima, a četkanje im je potrebno tek jedanput u dve nedelje. Nabori na koži moraju im se redovno čistiti kako bi se izbegle infekcije. Vole ljude i druge pse, ali imaju izražen nagon da love, te suživot s manjim životinjama u domu teško da će biti moguć. Skloni su gojaznosti pa ne bi trebalo da se prejedaju. Veoma su aktivni i glasno laju.
https://www.instagram.com/p/CBJhSExjKOS/?utm_source=ig_embed
Urugvajski kimaron
Potomak španskog mastifa, ova pasmina je autohtona rasa iz Urugvaja koja je nekada živela u ovoj zemlji kao divlja i slobodno je lutala u prirodi. Zbog sve većeg broja ovih pasa, kao i zbog sve češćih napada na stoku, država je odlučila da se sa njima „obračuna” i bio je dozvoljen lov na ove pse kako bi se smanjila njihova populacija. Međutim, farmeri su odlučili da ih uzmu pod svoje i počeli su da ih odgajaju kao čuvare i pratioce lovaca. Nedugo potom, urugvajski kimaron postao je maskota nacionalne vojske Urugvaja. Ovo je kratkodlaki pas, te nega njegove dlake ne zahteva mnogo pažnje – četkanje je dovoljno jednom u dve nedelje, a kupanje blagim šamponima tek kada se pas toliko uprlja da je to neophodno. Ovo je pas koji je veoma energičan, živahan i potrebno mu je mnogo fizičke aktivnosti tokom dana. Obožava da trči, i ako ima dovoljno aktivnosti tokom dana, može se prilagoditi i životu u stanu. Idealan je mezimac za aktivne osobe ili kao pas čuvar. Psi ove rase su veoma inteligentni, brzo uče i obožavaju da ugađaju vlasniku učeći razne trikove i komande. Lojalni su svojoj porodici, smireni su, retko laju i prema strancima mogu biti nepoverljivi. Kimaron voli decu, naročito ako s njima raste. Spada u zdrave pasmine, ali može imati problema s displazijom kukova i laktova. Mužjaci su visine od 58 do 61 centimetar, a ženke od 55 do 58 cm. Životni vek ovih pasa je od deset do 14 godina. Leglo kimarona broji od četiri do deset štenaca.
https://www.instagram.com/p/CBEaiYdABqn/?utm_source=ig_embed
Peruanski bezdlaki pas
Ili u svojoj rodnoj zemlji poznat i kao peruanski inka pas, rasa je veoma neobičnog izgleda jer nema dlaku. Prepoznatljiva je i po elegantnoj, atletskoj građi tela. Prema standardu, mogu biti bezdlaki i odlakani, a dolaze u tri veličine: mali (25 – 40 cm), srednji (41 – 50 cm) i veliki (51 – 65 cm). Veoma su retki i odgajani su kao lovci na sitnu divljač, a kasnije i za čuvanje imanja. Prilično su lajavi i glasni, a imaju i snažni lovački nagon. Bezdlaki primerci nemaju nijednu dlaku na telu, a odlakani tek poneku kratku dlačicu samo na vrhu glave, vrhovima šapica i na kraju repa. Mogu biti potpuno crni, pegavi ili svetlobež. Vole društvo ljudi, ali su rezervisani i nepoverljivi prema strancima. Nisu za neiskusne vlasnike, jer njihov trening može biti izazovan, a s druge strane su neretko i osetljivi i impulsivni. Ako se dobro ne socijalizuju, postaju veoma strašljivi ili sramežljivi, navodi Petmagazine.
Čiribaja ovčar
Čiribaja ili peruanski ovčarski pas još uvek nije zvanično priznata rasa, ali je u svojoj rodnoj zemlji jedna od omiljenih. Veoma je retka, međutim, i strahuje se da će u godinama pred nama rasa nestati ako se ne bude poradilo na njenom odgajanju. Mužjaci teže od deset do 14 kilograma, a ženke od 11 do 13. Imaju gusto svilenkasto krzno koje je potrebno redovno četkati, i ne linjaju se mnogo. Ovi psi su izvrsni ovčari i pratioci ljudi, veoma su inteligentni, te brzo uče i vole da imaju radni zadatak. Ovo su razigrani psi koji će lavežom svoju ljudsku porodicu pozivati na igru i generalno će mnogo lajati. Osećaju emocije ljudi te će vas tešiti kada ste tužni, a oni sami nikako ne podnose vikanje i galamu u domu. Ne podnose samoću jer im je u genima druženje s ljudima, drugim psima i svim vrstama životinja. Čiribaja ovčar je odličan pas čuvar. Aktivan je i ne preporučuje se da živi u stanu. Voli decu i s njima će se rado igrati.
Izvor: Petmagazine latinoameričke vrste pasa