Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

ZABORAVLJANJE SNOVA

REM spavanje se obično dešava 90 minuta nakon što osoba zaspi, tokom čega mozak i ostatak tela doživljavaju nekoliko promena, uključujući i povećanu moždanu aktivnost.

 

Snovi se brzo zaboravljaju onog trenutka kada se ljudi probude. Ovo je verovatno zbog grupe neurona koja se aktivira tokom faze sna kada se dešava brzo kretanje očiju, tzv. REM spavanje.

rem spavanje

Nedavna studija objavljena u časopisu „Science“ ispitala je neurone koji stvaraju apetit i hormone spavanja kod miševa. Japanski i američki istraživači otkrili su da su miševi postali zaboravni kada su ove ćelije veštački uključene. Dalje, otkrili su da je više od polovine ovih ćelija postalo aktivno tokom dela sna dok traje REM spavanje.

„Naši rezultati sugerišu da otpuštanje određene grupe neurona tokom REM faze spavanja kontroliše da li mozak pamti nove informacije nakon dobrog sna“, rekao je viši autor studije Tomas Kildaf, direktor Centra za neuronauku u SRI International u Kaliforniji.

Nalazi ove studije mogu da pomognu naučnicima da bolje razumeju poremećaje spavanja i bolesti povezane sa pamćenjem, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i Alchajmerove bolesti.

Neuroni zbog kojih se zaboravljaju snovi

Mozak prolazi kroz pet progresivnih faza sna. Poslednja od ovih faza, REM spavanje, obično se dešava 90 minuta nakon što osoba zaspi. Tokom ovog vremena, mozak i ostatak tela doživljavaju nekoliko promena, uključujući brzo kretanje očiju i povećanu moždanu aktivnost. REM spavanje povezano je sa učenjem, pamćenjem i razvojem centralnog nervnog sistema kod mlađe dece.

U studiji su istraživači istražili moždane ćelije koje proizvode hormone koji koncentrišu melanin (MCH), a to su molekuli koji učestvuju u regulaciji sna i apetita. Koncentrisali su se na ćelije pronađene u hipotalamusu, predelu mozga veličine graška koji je ključan za procese kao što je oslobađanje hormona iz hipofize.

Otkrili su da se 52,8 odsto hipotalamičnih MCH ćelija aktiviralo se kada su miševi ušli u REM spavanje. U međuvremenu, 35 procenata se aktiviralo kada su miševi bili budni, a oko 12 procenata aktiviralo se u oba stanja.

Snimanja i eksperimenti praćenja pokazali su da ove ćelije igraju ulogu u učenju i pamćenju. Mnoge hipotalamične MCH ćelije su putem dugih nervnih vlakana slale inhibitorne poruke u hipokampus, memorijski centar mozga.

„Iz prethodnih studija rađenih u drugim laboratorijama već smo znali da su MCH ćelije aktivne tokom REM spavanja“, kaže Kildaf.

Dalje, istraživači su ispitali kako MCH ćelije utiču na zadržavanje informacija kada se uključuju i isključuju. Do zadržavanja dolazi nakon što se predstave nove informacije i pre nego što se nova znanja konsoliduju u dugoročnu memoriju. Tim je koristio razne testove memorije, uključujući i onaj test koji je procenjivao sposobnost miševa da razlikuju nove i poznate predmete.

Miševi su se slabo pokazali na testovima kada su uključene MCH ćelije. Na primer, proveli su manje vremena njuškajući oko novih predmeta u poređenju sa poznatim objektima kada su ćelije bile aktivirane. S druge strane, isključivanje ćelija pomoglo je poboljšanju zadržavanja informacija.

Istraživači su rekli da su MCH neuroni verovatno igrali ekskluzivnu ulogu u generisanju ovih efekata tokom REM spavanja. Takođe su primetili da su miševi imali bolji učinak na testovima kada su neuroni bili deaktivirani tokom REM faze sna. Međutim, aktiviranje neurona dok su miševi bili budni ili u drugim stanjima spavanja nije imalo značajan uticaj na pamćenje.

„Ovi rezultati sugerišu da MCH neuroni pomažu mozgu da aktivno zaboravi nove informacije, među kojima je mnogo nevažnih“, tvrdi Kildaf.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: