Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

POSLEDICA KORONE

Epidemija usamljenosti izazvana u Nemačkoj usled korone utvrdila je da se oko 80 odsto ispitanika žali da im izostanak kontakata sa ljudima pada veoma teško.

 

Epidemija usamljenosti izazvana u Nemačkoj usled korone utvrdila je da se oko 80 odsto ispitanika žali da im izostanak kontakata sa ljudima pada veoma teško.

epidemija usamljenosti

Prisilna izolacija rađa novu vrstu epidemije, jer su mnoge osobe primorane na samoću i sve češće se suočavaju sa mentalnim poremećajima u doba korone, upozoravaju naučnici.

Na početku pandemije psihijatri su anketirali 5.070 odraslih Australijanaca i konstatovali da je više od tri četvrtine ispitanika odgovorilo da se njihovo mentalno zdravlje pogoršalo od početka izbijanja bolesti.

Gotovo 80 odsto ispitanika izrazilo je umeren do ekstreman nivo straha od neizvesne budućnosti.

Polovina je izjavila da se oseća umereno do krajnje usamljeno, a polovina da oseća umeren do ekstreman strah od finansijskih posledica pandemije na njihov život, prenosi DPA.

U ovakvim nespokojnim vremenima ljudi se mogu osećati uplašeno, zabrinuto, depresivno i prezasićeno stalnim upozorenjima i medijskim izveštajima o širenju pandemije, navode iz australijske dobrotvorne organizacije za podršku u kriznim situacijama koja deluje pod nazivom „Life line“.

Ova organizacija daje savete koji se odnose na mentalno zdravlje pojedinca, ukazujući na to da bi svaki čovek morao aktivno da vodi računa o vlastitoj zaštiti i bude svestan u kolikoj meri može podneti izloženost medijima.

Usamljenost je i pre pojave pandemije bila nevidljivi problem, potvrđuju i nemački lekari.

„U velikim gradovima živi mnogo ljudi koji nemaju gotovo nikakvih društvenih kontakata“, ističe Stefan Dojčman, koji vodi dobrotvornu organizaciju iz Hamburga.

U jeku pandemije taj problem se produbio. U prvoj fazi pandemije, između sredine marta i sredine maja, njegova linija za pomoć u Hamburgu zabeležila je 25 do 30 odsto više poziva.

„Mnogi ljudi su se žalili na dubok i težak osećaj usamljenosti“, kaže Dojčman.

Do sličnih saznanja došli su i volonteri stotinu linija za psihološku pomoć koje deluju širom Nemačke. Oko 40 odsto ljudi zvalo je želeći da razgovara o restrikcijama, o neizvesnosti i o promenama koje je donela pandemija.

Pandemija u Nemačkoj izazvala je „epidemiju usamljenosti“.

Oko 80 odsto ispitanika žali se da im izostanak kontakata sa članovima porodice i prijateljima pada veoma teško, pokazalo je istraživanje instituta „Forsa“, sprovedeno po narudžbi nemačke kuće zdravstvenog osiguranja „Tehniker krankenkase“.

Granica između usamljenosti, depresije i mentalnih bolesti vrlo je nestalna, upozoravaju stručnjaci.

Uz depresiju i anksiozne poremećaje, akutni i posttraumatski stresni poremećaj, zavisnost od alkohola i droge, u ovakvim nestalnim vremenima mogu se pojačati i opsesivno-kompulsivni poremećaji i psihoze.

Naučnici sada procenjuju kolika je opasnost od usamljenosti u doba pandemije i od njenih posledica, pa pozivaju sve koji su primorani da ostanu kod kuće da pronađu nekoga s kim će razgovarati o svojim brigama i strahovima i da održavaju onlajn veze.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: