Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

TOPLOTNA PUMPA ŠTEDI

Toplotna pumpa je visokoefikasan uredjaj za grejanje stanova, poslovnog prostora, hala, bazena. Zašto su toplotne pumpe značajne za smanjenje energetske zavisnosti i zagadjenja

I zašto je toplotna pumpa strateški važan proizvod za EU?
Toplotne pumpe pružaju mogućnost za najekonomičnije grejanje na struju. Toplotne pumpe za zagrevanje koriste obnovljive izvore energije (voda, zemlja, vazduh), koja nam je na raspolaganju bez novčane naknade. Na ovaj način sa potrošenih 1kW električne energije dobijate u Vašem grejnom sistemu 4-6 kW toplotne energije – takozvani COP faktor.
Kako toplotna pumpa štedi energiju i zagadjenje te spašava Evropsku uniju
Dnevno Evropska Unija potroši 1,5 milijardu eura za uvoz energenata! Svaki dan.
Preko 560 milijardi eura godišnje.
Velika cifra, zaista, i ogromna glad EU za energijom.
Teško je zamisliti koliko dnevno EU uveze i potroši nafte, ulja, zemnog gasa, urana, biomase, drveta, struje, da bi njena industrija radila i da bi se njihove kuće grejale.
Do ove cifre sam došao čitajući neku studiju o energetskim potrebama EU i o tome zašto evropljani subvencionišu alternativne i obnovljive izvore energije, a medju njima i toplotne pumpe.
Čak i u našoj zemlji EU preko Austrije i par banaka daje subvencije od 15 do 20% za kupovinu toplotnih pumpi, solarnih panela, grejanje na biomasu i drugih vidova ekonomičnijih načina grejanja.
Subvencija za toplotnu pumpu kod nas je 15%, kao i za oblaganje fasade, gasni kotao, solarni kolektor ili solarni panel. Ali ako u isto vreme uzmete i jedno i drugo, ugradite toplotnu pumpu i neki solarni panel ili izolujete fasadu, dobićete subvenciju od 20%. Uslov za to je da uzmete modele toplotnih pumpi koji su odobreni od EU, što je većina boljih modela i da to uzimate na kredit preko banke, ne može se platiti odmah u gotovini.
Cilj EU je da do 2050 godine na minimum stavi energetsku zavisnost od uvoza energenata. Trenutno glavni snabdevač energije pojedinačno je Rusija. Jer, EU čak 20% energenata uvozi od Rusije i to se smatra strateški nepovoljnom okolnošću jer zavise od istočnih komšija, iako se i dalje gradi i razvija gasovod Severni tok 2, evropljani su svesni da moraju da budu energetski nezavisni.
Koliko je EU posvećena energetskoj efikasnosti možete videti u susednoj Hrvatskoj koja daje subvencije i od 60% za energetsku efikasnost. Ko ne veruje neka pogleda ovaj link: https://www.fzoeu.hr/hr/energetska_ucinkovitost/enu_u_zgradarstvu/energetska_obnova_obiteljskih_kuca/
Inače, u toj studiji su pokazali i troškove grejanje po zemljama i po vrsti grejanja. I svuda je situacija slična, najpovoljnije je grejanje na brikete, drvo, pa na toplotne pumpe ili na gas.
U Skandinavskim zemljama se subvencioniše potrošena struja za grejanje na toplotne pumpe pa je to jeftiniji način od inače jeftinog gasa.
A to sve da bi se smanjila potrošnja energije i smanjila emisija CO2 u atmosferu.
I vrlo je interesantno do kakvih ušteda dolaze kada se sagleda šira slika jer prosečna toplotna pumpa troši 3 do 4 puta manje energije za isti efekat od električnog kotla i elektro grejača.
Kod visokoefikasnih toplotnih pumpi i savremeno opremljenih objekata sa niskotemperaturnim vodovima (podno i zidno grejanje, fainkoil) iskoristivost za grejanje i hladjenje objekta raste na 4 do 5 puta više ekonomičnosti od klasičnih načina!
Zato energetski efikasne zgrade mogu da imaju u sebi i zajedničke bazene čije grejanje zgradu jako malo košta, pošto su toplotne pumpe ekstra efikasan način grejanja bazena.
Zato ne iznenadjuje da su najveći kupci toplotnih pumpi Francuzi i Španci (zbog bazena izmedju ostalog a ne jake zime), pa onda Skandinavske zemlje zbog duge sezone grejanja.
Toplotne pumpe su prisutne već par decenija na tržištu ali su u zadnjih deset godina znatno napredovale po perfomansama. I cene su drastično pale zbog kineskih fabrika koje su masovno proizvodile pumpe sve boljeg i boljeg kvaliteta.
Inače, postoje 4 vrste toplotnih pumpi, vazduh vazduh, voda vazduh, voda voda i voda zemlja.
Najekonomičnija je u eksploataciji toplotna pumpa voda voda (sa bunarima koji se kopaju) ali ima dosta problema sa njom (nestane voda, zagušenja, korozivna voda), pa EU forsira tp vazduh voda, koja je najkomfornija, najednostavnija i čini preko 75% prodaje svih toplotnih pumpi.
Toplotne pumpe vazduh – voda kao izvor energije koriste vazduh iz okoline, a samim tim izvor energije je neiscrpan i obnovljiv. Njihov princip rada je vrlo jednostavan. Koristeći vazduh iz okoline, transformišu ga u toplotnu energiju, koja se može koristiti za zagrevanje objekata ili sanitarne vode. Istovremeno, ove pumpe mogu služiti i za rashlađivanje prostorija.
Kod nas još uvek postoji nerazumevanje šta je toplotna pumpa i kako to ona može da bude tako mali potrošać struje za tako mnogo energije – u proseku potroši 1 kW struje da bi dala 4kW toplotne energije.
Mnogima je nejasno i nelogično da ona može da uzima neku slobodnu energiju iz vazduha, vode ili zemlje i pretvara je u toplotnu energiju. Ali može
To evropljani odavno znaju i forsiraju da svaki novi objekat ima kao izvor grejanja toplotnu pumpu a ne daljinsko grejanje ili lož ulje, ugalj, plin. Jer, toplotna pumpa radi na struju koju će EU u dogledno vreme dovoljno proizvesti (solarna energija, vetrogeneratori, biomasa, nuklearne elektrane) za svoje potrebe, pa neće morati da uvozi ruski gas za grejanje.
Ugradnjom toplotne pumpe u neko postojeće domaćinstvo koje se do tada grejalo na struju, ta kuća odjednom počinje da troši 3 x manje struje.
Zamislite sad da u toku godine milion domaćinstava u EU to uradi, koliko masovne energije se uštedi u narednim godinama.
Inače, nešto oko 800.000 toplotnih pumpi se proda godišnje u EU, što se smatra osrednjim rezultatom, jer EU bi volela kada bi se makar 2 miliona toplotnih pumpi godišnje prodavalo, ne bi li energetske potrebe EU zajednice bile sve niže i niže, i ne bi li emitovanje CO2 i gareži bilo što manje.
Zato su toplotne pumpe strateški projekat za EU koji ona subvencioniše i evropljanima nije bitno da li su tp japanske, kineske ili nečije treće, bitno im je da ih ima što više u upotrebi.
Za 30 godina celokupna energetska slika Evrope će biti promenjena.

Zlatko Šćepanović 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: