KARDIO PROTIV BESNIH EPIZODA
Bes je vrlo negativna emocija koja može dovesti do različitih komplikacija. Aerobno vežbanje može biti jedan od načina za kontrolu besa.
Sledeći put kada budete osećali intenzivne napade besa, pokušajte da napravite nekoliko skokova ili obrnete dva kruga biciklom. Aerobno vežbanje ili tzv. kardio fizička aktivnost pomaže u kontroli besa.
Ovo su nalazi istraživačkog tima koji je otkrio da akutno aerobno vežbanje, poput skakanja ili brzog hodanja, mogu pomoći da se osećaj besa umanji ili čak obriše.
Studija, objavljena u časopisu „Medicine & Science in Sports & Exercise“, zasnivala se na ranijim istraživanjima koja su povezivala promene u nečijim emocijama sa aerobnim vežbanjem. Procenjivala je bes i s njim povezane emocije kod 16 muških studenata Univerziteta u Džordžiji.
Aerobno vežbanje pomaže u kontroli besa
Kao što je detaljno objašnjeno u ovom istraživanju, od muškaraca (za koje je zabeleženo da pokazuju bes i sveukupno besno raspoloženje) zatraženo je da pogledaju niz „provokativnih“ slika koje imaju nameru da izazovu emocije u rasponu od besa i straha pa do prijatnosti, pre i posle 30-minutnog aerobnog vežbanja umerenog do snažnog intenziteta.
Podaci o EEG aktivnosti, kažu istraživači, prikupljeni su tokom pregleda ovih slika. Intenzitet besa je izmeren tokom fizičkog napora pomoću uređene kategorijalne skale, pa su istraživači potom analizirali ove faktore.
Otkrili su da su akutne aerobne vežbe pomogle da se smanje besna raspoloženja i čak ublaži izazivanje ovakvog stanja kod muškaraca fakultetskog uzrasta. Dodali su da su pojedinci koji vežbaju više od dva puta nedeljno iskusili manje besa u odnosu na one koji nisu.
Pored toga, istraživači su takođe naglasili da je vežbanje pomoglo da se smanji hroničan bes, kao i da je fizička aktivnost zaštitila učesnike od slučajnog porasta besa koji bi se dogodio nakon gledanja provokativnih slika.
Istraživači su, međutim, primetili da vežbanje ne menja intenzitet pomenutih emocija.
Kao što je primetio istraživački tim, buduće studije o istoj temi trebalo bi da istraže osnovne mehanizme u vezi sa efektom vežbanja na sprečavanje izazivanja besnog raspoloženja i razmotre alternativne metode indukcije besa koje bi mogle izazvati viši nivo besnih emocija, kao i testirati efekte hroničnog treninga o besu i njegovom naknadnom ispoljavanju.
Ovo je važno jer je bes povezan sa nasiljem i agresijom, a da ne pominjemo nekoliko zdravstvenih rizika, kao što su povećane šanse za hipertenziju i kardiovaskularne bolesti.
Postoje li drugi načini na koje mogu da kontrolišem bes?
Osim bavljenja redovnom fizičkom aktivnošću, postoje i druge metode koje mogu pomoći u kontroli besa i drugih negativnih emocija. Ovi metodi uključuju sledeće:
Vežbe disanja. Počnite tako što ćete polako duboko udahnuti na nos i posle nekoliko trenutaka izdahnuti iz usta. Ovo će vam pomoći da se smirite.
Opustite mišiće. Bes podiže tenziju, pa to možete preokrenuti opuštanjem mišića, jedan po jedan. Uparite ovo sa prethodno navedenim vežbama disanja.
Ponavljajte određenu mantru. Ako vas disanje ne smiruje, pokušajte da pronađete neku reč ili frazu koja vam može pomoći da se ponovo fokusirate i umanji bes. Samo se koncentrišite i ponovite nekoliko puta tu reč ili frazu u sebi kad ste uznemireni.
Slušajte muziku. Istraživanje je pokazalo da slušanje muzike koja podiže raspoloženje može pomoći u smanjenju besa i stresa. Pokušajte da slušate svoje omiljene pesme u trenucima besa.
Pronađite kanal za oslobađanje energije. Kada ste ljuti, vaše telo ima tendenciju da proizvodi više energije. Zato iskoristite taj višak energije za nešto produktivnije. Negujte baštu, završite sliku ili pročitajte knjigu – učinite sve što je u vašoj moći da preusmerite tu energiju i učinite je korisnom.