Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PRESUDNI NUTRIJENTI

Krompiri su deo ishrane ovog podneblja i veoma su često viđeni na trpezama u skoro svim prilikama. Međutim, između sebe se razlikuju po udelu hranljivih materija.

 

Beli, crveni i slatki (batat) – sve su to krompiri. Ovo povrće puno skroba je jedan od osnovnih sastojaka naše ishrane, ali se svaka od pomenutih vrsta razlikuje po ukusu i hranljivim sastojcima.

krompiri

Krompir je veoma ekonomičan, jer se može se pripremiti na toliko različitih načina, a da svaki od njih izgleda kao da jedemo neko drugo povrće.

Važno je napomenuti da nijedna od ove tri vrste krompira u sebi nema masti, ali se po sadržaju kalorija, proteina, vlakana i ugljenih hidrata među sobom veoma razlikuju.

1. Beli krompir

  • 155 kalorija
  • 3 grama proteina
  • 3 grama vlakana
  • 36 grama ugljenih hidrata

2. Crveni krompir

  • 150 kalorija
  • 4 grama proteina
  • 3 grama vlakana
  • 34 grama ugljenih hidrata

3. Batat (slatki krompir)

  • 105 kalorija
  • 2 grama proteina
  • 4 grama vlakana
  • 24 ugljenih hidrata

Sve tri vrste krompira su odličan izvor vitamina C, od čega možemo dobiti i do jedne trećine ukupnog dnevnog unosa ovog važnog nutrijenta. Međutim, slatki krompir je jasni pobednik kada je vitamin A u pitanju. Batat nam može dati do četiri puta veću količinu vitamina A nego što nam je potrebna.

S druge strane, beli krompir ima nula grama vitamina A. Ovaj hranljivi sastojak potreban je organizmu za imunitet, rast, razvoj i vid.

BioLiver kapi za jetru

Batat je takođe pobednik i kada je reč o sadržaju antioksidanata i vlakana, dok ima najmanju količinu ugljenih hidrata. Ovakav balans hranljivih materija utiče na njegov položaj u glikemijskom indeksu (GI). Što je veći indeks GI, veća je verovatnoća da će biti povišen nivo šećera u krvi, što nije pogodno za dijabetičare. Beli i crveni crveni nadoknađuju nedostatak vitamina A većim sadržajem gvožđa, kalijuma i magnezijuma u odnosu na slatki krompir.

Krompir je malo kaloričan, nema masti ili holesterola, ima vlakna i vitamin C. On se sporo probavlja u našem digestivnom traktu. Krompiri nam se sviđaju jer nas čine sitim zbog svog složenog sastava ugljenih hidrata. Razlika je u tome što slatki krompir neće povisiti šećer u krvi kao beli ili crveni krompir. Batat se najsporije vari u našem organizmu, pa njegove hranljive materije ulaze u naš krvni sistem mnogo sporije, pa se duže i osećamo sitijim.

Inače, ljudi su obično skloni preterivanju kada je u pitanju potrošnja krompira. Teško je zaustaviti se na pola šolje pire krompira ili imati pečeni krompir srednje veličine za jedan obrok. Preterivanje u potrošnji krompira se naročito vidi kada je u pitanju pomfrit.

Kao zaključak u poređenju sve tri vrste krompira može se izvesti to da je slatki krompir u poređenju sa ostalim članovima njegove porodice u blagoj prednosti. Samo je važno da pazite i da ga ne jedete sa kaloričnim namazima, maslacem, sirom, kajmakom ili pavlakom.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: