IZ ŽIVOTA VELIKOG KAFKE
Poznati književnik Franc Kafka u životu je prošao kroz jednu zanimljivu priču u kojoj je učestvovala i jedna devojčica. Na kreativan način on je njoj pružio utehu pošto je ona izgubila svoju omiljenu lutku.
Sa 40 godina, Franc Kafka, koji se nikada nije ženio i nije imao dece, šetao je parkom u Berlinu kad je sreo devojčicu koja je plakala, jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka neuspešno su tražili tu lutku.
Kafka joj je rekao da se sledeći dan tamo nađu i da će se vratiti da je potraže.
Sutradan, kada još nisu pronašli lutku, on je devojčici dao pismo u kojem je pisalo:
„Piše ti tvoja lutka. Molim te ne plači. Krenula sam na putovanje da vidim svet. Pisaću ti o svojim avanturama.“
Tako je započela priča koja se nastavila do kraja Kafkinog života.
Tokom njihovih sastanaka, Kafka je devojčici čitao pisma lutke pažljivo napisana, o njenim avanturama, dok su razgovori sa piscem za devojčicu bili očaravajući.
Kafka je na kraju vratio lutku (koju je u međuvremenu kupio), a koja se navodno vratila u Berlin.
„Uopšte ne izgleda kao moja lutka“, rekla je devojčica.
Kafka joj je onda dao još jedno pismo kojem je lutka napisala: „Moja putovanja su me promenila“.
Devojčica je zagrlila novu lutku i srećno je donela kući.
Književnik je umro godinu dana kasnije.
Mnogo godina potom, sada odrasla devojčica, pronašla je pismo u lutki. U malom Kafkinom pismu stoji:
„Sve što volite verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju će se ljubav vratiti na drugačiji način.“