Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

PREŽIVETI INFARKT, A ONDA…

Život posle infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti dosledno pridržavaju terapije, instrukcija lekara, ali i fizičke kondicije.

 

Život posle infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti dosledno pridržavaju terapije, instrukcija lekara, ali i fizičke kondicije.

život posle infarkta

Kardiološki pacijenti iz Južnobačkog okruga imaju mogućnost da sve svoje strahove prebrode brže, uz pomoć multidisciplinarnog tima lekara Instituta za kardiovaskularne bolesti, koji je pre 6 godina počeo sa primenom kardiološke rehabilitacije.

Ivanu Forgiću, 65-ogodišnjem penzioneru iz Novog Sada, 2020. ostaće u sećanju kao godina opomene. Srčani udar, koji ga je zatekao na nogama sredinom avgusta, prinudio ga je, kako kaže, da povuče ručnu i da za 180 stepeni promeni životne navike.

„Nadam se da ću sam sebi povući ručnu. Pošto sam u penziji a radim honorarno, da ću prestati sa radom i da malo odmaram i da uživam u penziji“ , kaže Forgić.

Kardiološka rehabilitacija, na koju odlazi tri puta nedeljno, vratila mu je, kako sa osmehom dodaje, kondiciju i motivaciju. On je jedan od više stotina pacijenata iz Južnobačkog okruga, koji su uspeli da prebrode strah od fizičkog opterećenja i potencijalnog novog srčanog udara, zahvaljujući programu kardiološke rehabilitacije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

BioCapillary oglas 900 px

„Forma rehabilitacije je na neki način jedinstvena, učili smo od najboljih, od naših kolega i prijatelja iz Italije i Hrvatske, iz regiona. Zasniva se na vanbolničkom dolasku pacijenata na supervizirani trening vežbama fizičkim opterećenjem uz primenu, naravno, i ostalih postupaka i mera koje podrazumeva sveobuhvatna kardiološka rehabilitacija“, kaže Marija Bjelobrk, načelnica odeljenja za ambulantnu kardio-rehabilitaciju, IKVBV.

Dok nam demonstrira jednu od seansi, a imao ih je do sada 15, od predviđenih 35, Ivan nam priča da su mu šetnje i vožnje biciklom postale deo svakodnevicе.

„Jedna konstantna brzina je do 60, konstantno tako držim i tako vozim dokle god ne čujem zvuk koji me obaveštava da sam završio vežbu, a u toku vožnje najmanje 3-4 puta se meri pritisak“,

Život nakon infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti pridržavaju saveta lekara i trude da modifikuju faktore rizika za nastanak novog.

„Psihološkim tehnikama i strategijama, koje moja koleginica i ja radimo zajedno dolazimo do toga da se anksioznost koja postoji vezano za bolest, uvid u bolest, prevashodno da se pridržavaju medicinskih saveta, naravno mic po mic dovode do toga da se i strah smanjuje“, ističe Stanislava Strizović, specijalista medicinske psihologije.

Program kardiološke rehabilitacije integralni je deo lečenja u modernoj kardiologiji u većini evropskih zemalja. Na Institutu u Sremskoj Kamenici primenjuje se od 2014. godine, zahvaljujući pionirskom poduhvatu penzionisanog profesora Medicinskog fakulteta, Slobodana Dodića.

Izvor: RTV

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: