PREŽIVETI INFARKT, A ONDA…
Život posle infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti dosledno pridržavaju terapije, instrukcija lekara, ali i fizičke kondicije.
Život posle infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti dosledno pridržavaju terapije, instrukcija lekara, ali i fizičke kondicije.
Kardiološki pacijenti iz Južnobačkog okruga imaju mogućnost da sve svoje strahove prebrode brže, uz pomoć multidisciplinarnog tima lekara Instituta za kardiovaskularne bolesti, koji je pre 6 godina počeo sa primenom kardiološke rehabilitacije.
Ivanu Forgiću, 65-ogodišnjem penzioneru iz Novog Sada, 2020. ostaće u sećanju kao godina opomene. Srčani udar, koji ga je zatekao na nogama sredinom avgusta, prinudio ga je, kako kaže, da povuče ručnu i da za 180 stepeni promeni životne navike.
„Nadam se da ću sam sebi povući ručnu. Pošto sam u penziji a radim honorarno, da ću prestati sa radom i da malo odmaram i da uživam u penziji“ , kaže Forgić.
Kardiološka rehabilitacija, na koju odlazi tri puta nedeljno, vratila mu je, kako sa osmehom dodaje, kondiciju i motivaciju. On je jedan od više stotina pacijenata iz Južnobačkog okruga, koji su uspeli da prebrode strah od fizičkog opterećenja i potencijalnog novog srčanog udara, zahvaljujući programu kardiološke rehabilitacije na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
„Forma rehabilitacije je na neki način jedinstvena, učili smo od najboljih, od naših kolega i prijatelja iz Italije i Hrvatske, iz regiona. Zasniva se na vanbolničkom dolasku pacijenata na supervizirani trening vežbama fizičkim opterećenjem uz primenu, naravno, i ostalih postupaka i mera koje podrazumeva sveobuhvatna kardiološka rehabilitacija“, kaže Marija Bjelobrk, načelnica odeljenja za ambulantnu kardio-rehabilitaciju, IKVBV.
Dok nam demonstrira jednu od seansi, a imao ih je do sada 15, od predviđenih 35, Ivan nam priča da su mu šetnje i vožnje biciklom postale deo svakodnevicе.
„Jedna konstantna brzina je do 60, konstantno tako držim i tako vozim dokle god ne čujem zvuk koji me obaveštava da sam završio vežbu, a u toku vožnje najmanje 3-4 puta se meri pritisak“,
Život nakon infarkta je moguć, ukoliko se pacijenti pridržavaju saveta lekara i trude da modifikuju faktore rizika za nastanak novog.
„Psihološkim tehnikama i strategijama, koje moja koleginica i ja radimo zajedno dolazimo do toga da se anksioznost koja postoji vezano za bolest, uvid u bolest, prevashodno da se pridržavaju medicinskih saveta, naravno mic po mic dovode do toga da se i strah smanjuje“, ističe Stanislava Strizović, specijalista medicinske psihologije.
Program kardiološke rehabilitacije integralni je deo lečenja u modernoj kardiologiji u većini evropskih zemalja. Na Institutu u Sremskoj Kamenici primenjuje se od 2014. godine, zahvaljujući pionirskom poduhvatu penzionisanog profesora Medicinskog fakulteta, Slobodana Dodića.
Izvor: RTV
Nažalost ,imam u svojoj porodici pacijenta koji je imao infarkt,ali mislim da se na ovu temu jako malo zna i da ljudi nemaju svest koliko ih može koštati nesavesnost prema sopstvenom životu.Zato bi svi trebali dan početi sa opc+c suplementom koji je prvenstveno prevencija od srčanih oboljenja a povoljno deluje i na naš imunitet koji je i osnova dobrog i kvalitetnog života.