IDU DANI
Na stranu to što je nekolicina, i pored vidno istaknute zabrane, pušila bez mnogo ustručavanja. Čak su se osorno brecnuli na nekog čiku, koji je sebi dozvolio da ih opomene.
Starica je sa naporom stajala u međugradskom autobusu, koji je, po običaju, bio prepun.
Jednom rukom se pridržavala za gornji rukohvat, a drugom za najbliže sedište. Njenu iznemoglost od starosti još više je pogoršavala vrućina avgustovskog dana, kao i zagušljiv vazduh. I nije pomagalo otvaranje prozora. Zapravo, bivalo joj je još gore, jer je od promaje dobijala nesnosnu glavobolju.
Na stranu to što je nekolicina, i pored vidno istaknute zabrane, pušila bez mnogo ustručavanja. Čak su se osorno brecnuli na nekog čiku, koji je sebi dozvolio da ih opomene.
Iako je u rasklimatanim sedištima bilo poprilično mlađarije, nikom nije padalo na pamet da joj ustupi mesto.
Izmučena i onemoćala starica se polako, pridržavajući se za najbliže sedište, spusti na pod autobusa. Nekako u isto vreme je, u jednom od usputnih sela, autobus stao, a pojedini putnici žurno kidisali ka izlazu, saplićući se o staricu i psujući je besno. Kad je autobus krenuo, ona se osvrtala na sve strane, ali praznog mesta na stolicama nije bilo. Već su ih popunili oni koji su bili bliži i jači.
Njenom umoru se pridružila gorčina i razočarenje.