OMEGA 3 I ŠEĆERNA BOLEST
Masna riba bez zagađivača iz okoline u sebi sposobna je da umanji rizik od pojave dijabetesa tipa 2, tvrde istraživači sa Čalmers Univerziteta u Švedskoj.
Studija objavljena u „Journal of Nutrition“ pokazuje da masna riba, tj. riba bogata zdravim omega 3 mastima može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
Istraživači sa sedištem u Švedskoj i Finskoj procenili su ishranu učesnika studije koristeći novu tehniku nazvanu metabolomika zasnovana na spektrometriji. To im je omogućilo da istraže efekte masne ribe nezavisno od složenih faktora kao što je prisustvo toksina u životnoj sredini.
„Uspeli smo da razdvojimo uticaj same ribe na rizik od dijabetesa od uticaja različitih zagađivača životne sredine koji su prisutni u ribama“, kaže vodeći autor Lin Ši sa Čalmers Univerziteta u švedskom gradu Geteborgu.
„Zaštita se pruža prvenstveno konzumiranjem masne ribe“, dodao je Ši.
Istraživači su primetili da masna riba ima pomešanu reputaciju kada je reč o njenom konzumiranju. Neke studije kažu da ona pomaže u zaštiti od dijabetesa, dok druge studije sugerišu da to nema efekta ili čak pogoršava rizik od nastanka dijabetesa. Istraživači su istakli da su ovi oprečni nalazi verovatno uzrokovani prisustvom postojanih organskih zagađivača (POZ) u ribi.
POZ su toksične supstance koje dugo opstaju u životnoj sredini. Mnogi takvi zagađivači poput dioksina, DDT (dihlor-difenil-trihloretan) i PCB (polihlorisani bifenili) već su zabranjeni ili su strogo kontrolisani u SAD zbog njihovih uticaja na životnu sredinu i zdravlje.
Istraživači su svoju hipotezu zasnovali na prethodnim studijama koje su povezale POZ sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 i na činjenici da je unos ribe glavni izvor izloženosti ovim hemikalijama. Prema Švedskoj nacionalnoj agenciji za hranu, dioksini i PCB se prvenstveno nalaze u masnoj životinjskoj hrani, kao što su meso i mlečni proizvodi, a naročito visoke koncentracije nalaze se u masnoj ribi poput haringe i divljeg lososa koja je došla iz zagađenih područja.
Istraživači su koristili metabolomiku zasnovanu na spektrometriji kako bi razjasnili efekat masne ribe na rizik od dijabetesa. Tehnika zahteva sveobuhvatnu analizu metabolita – međuproizvoda metaboličkih reakcija. Prema autorima, ova metoda je postala važno sredstvo za identifikovanje biomarkera koji odražavaju izloženost ishrani.
Primenili su tehniku u analizi uzoraka krvi pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i zdravih osoba, koristeći je zajedno sa dijetalnim upitnicima kako bi potkrepili njihovu analizu. Primetili su da su se prethodna istraživanja često oslanjala samo na upitnike, a ovaj metod ima jedan nedostatak u stvaranju grešaka koje bi mogle uticati i na prethodna saznanja.
„Utvrdili smo oko 30 biomarkera u uzorcima krvi, tj. specifične molekule koji bi se mogli koristiti za objektivno merenje količine ribe koju su pojeli učesnici studije“, rekao je Ši.
Na osnovu ovih biomarkera, istraživački tim je otkrio da masna riba bez zagađivača iz okoline u sebi može da smanji rizik od pojave dijabetesa tipa 2, dok masna riba sa zagađivačima nije imala ovaj efekat. Istraživači su onda zaključili da zagađivači uklanjaju zaštitni efekat masne ribe.
Studija pokazuje održivost metabolomike da bi bolje razlučila koji prehrambeni faktori zapravo doprinose određenim zdravstvenim efektima.
„Metabolomika i novi način analize podataka daju nam nove mogućnosti da razlikujemo efekte od različitih ekspozicija koje su u korelaciji“, rekao je koautor Rikard Landberg sa Čalmers univerziteta.
Landberg je dodao da je ova metoda važna jer bi u suprotnom bilo teško utvrditi da li ishrana, zagađivači životne sredine ili oboje doprinose razvoju neke određene bolesti.