Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

DILEMA KOJA BRINE

Efikasnost vakcine zabrinjava pre svega brazilska varijanta virusa. Kod nje postoji mogućnost da više nije dovoljan imunitet stvoren nakon što je osoba prebolela zarazu koronavirusom ili je vakcinisana.

 

Dugo se uopšte nije analiziralo od kojeg soja korona-virusa su pacijenti stvarno oboleli, što je sada presudno za efikasnost vakcine. Pojedine zemlje su tek intenziviranom analizom sekvencija SARS-CoV-2 genoma otkrile koje se mutacije virusa upravo šire na njihovom području: britanska ili južnoafrička varijanta. Te države po kojima su novi sojevi virusa dobili ime nisu krive za njihov nastanak – one su samo posebno intenzivno istražile virus i pri tom bile prve koje su uočile njegove mutacije.

efikasnost vakcine

Tako je otkriveno da se varijanta B.1.1.7, koja se prošlog decembra proširila najpre u Velikoj Britaniji, a potom i u Danskoj, i do 70 odsto brže širi nego do tada poznata varijanta virusa. U međuvremenu je ta mutacija pronađena i kod zaraženih u drugim zemljama, pa i u Nemačkoj.

Mutacije virusa nisu ništa neobično, u proseku se svakog meseca kod virusa pojavljuju dve nove varijante. Ali kod britanske varijante, čiji je genom u međuvremenu u potpunosti dešifrovan, već je pronađeno 17 mutacija. To je začudilo virusologe.

Mutacije pomažu bržem širenju virusa

Razlog bržeg širenja može biti mala promena na spajk-proteinu, na površini virusa. Zahvaljujući njoj, virus može brže da se razmnožava, prenosi ili lakše da izbegne imuni sistem nego što je to slučaj kod izvornog korona-virusa. Zbog toga postoji velika verovatnoća da će ta efikasnija varijanta virusa prevladati lokalno odnosno regionalno.

No brže širenje ne znači da je, npr. britanska varijanta odgovorna i za teže oblike oboljevanja od kovida 19 ili za veću smrtnost. Za to do sada nema dokaza. Dakle, za zaražene osobe je nevažno kojom varijantom virusa su se zarazile. Mutacija nema nikakav uticaj na tok bolesti.

Ali brže širenje može u nekim zemljama dovodi do preopterećenja zdravstvenog sistema. Na mnogim mestima ionako nedostaje bolničkih kreveta, respiratora i medicinskog osoblja.

Varijanta B.1.351, koja se od prošlog avgusta širi Južnoafričkom Republikom, slična je britanskoj varijanti. I ona se smatra odgovornom za nagli rast broja zaraženih. Ta varijanta, pored N501Y, ima i druge mutacije na području spajk-proteina, između ostalog i mutaciju nazvanu E484K, koja ima negativan uticaj na stvaranje antitela i neutralizaciju korone.

I izlečeni i vakcinisani mogli bi da se zaraze

Zabrinjava i varijanta P.1 sa 17 mutacija, koja je nedavno identifikovana u Brazilu. Ona u sebi nosi mutaciju N501Y, koja je otkrivena i kod britanske i kod južnoafričke varijante, ali i mutaciju E484K, koja je do sada bila pronađena samo kod južnoafričke varijante.

Brazilska varijanta se najpre pojavila u Manausu, glavnom gradu savezne države Amazon, u kojem se prošle godine novim korona-virusom već zarazilo tri četvrtine stanovništva. To je trebalo da dovede do stvaranja imuniteta kod većine stanovnika, ali tamo je nedavno ponovo naglo porastao broj zaraženih. To bi moglo da znači da imunitet nastao nakon što se preleži bolest ili vakcinacijom nije dovoljan, jer nova varijanta uspeva da ga izbegne. Drugim rečima, i osobe koje su prebolele koronu, kao i one koje su vakcinisane, mogu ponovo da se zaraze.

Brojne lokalne mutacije

Što se intenzivnije istražuju novi slučajevi, to je veća verovatnoća otkrivanja još više novih mutacija. Ali one ne moraju uvek da budu opasnije.

Varijanta virusa koja je nedavno otkrivena u klinici u Garmiš-Partenkirhenu u Nemačkoj mogla bi da bude samo delimična mutacija. Dakle, ne bi trebalo da se radi o britanskoj ili južnoafričkoj varijanti. To će se naknadno utvrditi analizom uzoraka u berlinskoj klinici Šarite.

I kod varijante pronađene na području Los Anđelesa očigledno se radi o soju po imenu L452R, koji je po prvi put bio identifikovan u Danskoj prošle godine u martu. Ali i tamo vlada velika zabrinutost zbog moguće neefikasnosti vakcine.

Da li mutacije ugrožavaju efikasnost vakcine?

Do sada još nije dovoljno istraženo deluju li i ako da u kojoj meri mRNK-vakcine i kod tih mutacija. Jer, ako se promeni markantni deo virusa važan za njegovo prepoznavanje, antitela koja stvara ljudski organizam mogla bi teže da ga prepoznaju, pa time i slabije da neutrališu korona-virus. Onda bi vakcine izgubile efikasnost.
Prema dosadašnjim saznanjima, vakcine proizvođača Bajontek/Fajjzer i Moderne deluju i protiv britanske varijante, jer te mRNK-vakcine se vežu baš na spajk-proteinu. Dalja istraživanja trebalo bi da pokažu u kojoj meri postojeće vakcine deluju protiv već poznatih mutacija i mogućih novih varijanti.

Ako bi virus međutim toliko mnogo mutirao da vakcina više ne bi u dovoljnoj meri delovala, morao bi da se menja sastav cepiva. To nije teško, tvrde u Bajontek-Fajzeru. Naime, genetski kod virusa koji je u vakcini može da se promeniti relativno lako u roku od nekoliko nedelja.

Ali testiranje i izdavanje dozvola za korišćenje vakcine, kao i njegova proizvodnja i isporuka, kao što je poznato, može da potraje. Već sada mnogi centri za vakcinaciju željno iščekuju vakcinu čija je primena već dozvoljena.

Izvor: DW.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: