NEPLANIRANI NAČINI ŽIVOTA
Novi trendovi života koje nam je donela pandemija koronavirusa u čitavom svetu biće prihvaćeni bez obzira na to da li nam se dopadaju ili ne.
Ako vas zanima kako nam je pandemija neplanirano nametnula nove navike življenja i koji su to novi trendovi života u svetu, pročitajte dalje.
1. PORAST MULTIGENERACIJSKIH DOMAĆINSTAVA
Od septembra prošle godine 12 odsto populacije Velike Britanije su činili odrasli koji su se – kao rezultat pandemije – ponovo uselili s roditeljima. Više od dve trećine nemaju ‘na vidiku’ datum iseljenja.
Iste je godine više univerzitetskih studenata odlučilo da živi kod svojih, najčešće iz razloga nezadovoljstva tretmanom u studentskim domovima za vreme pandemije.
Ovako oštar porasti multigeneracijskih domaćinstava pomoći će otklanjanju stigme koja postoji – barem u zapadnim kulturama – o mladim punoletnicima koji nastavljaju da žive sa svojim roditeljima.
2. RAST BROJ NADOGRAĐENIH KUĆA I STANOVA
Rad od kuće prošle je godine postao trajna kategorija. Kao rezultat toga, naši domovi će se morati prilagoditi. Postoje samo dve opcije: proširiti ili podeliti postojeći prostor. Britanska kompanija Modulr proizvodi samostojeće radne sobe koje mogu da se instaliraju u vrtu po ceni od 17.500 funti plus PDV. Ljudi dobijaju osećaj kao da su otišli na posao, makar to bilo samo pet koraka od ulaznih vrata.
U isto vreme, grupa australijskih arhitekata osmislili su pregradne zidove koji se mogu koristiti za stvaranje kancelarijskog ambijenta u većim prostorijama u kući, te se ponovo lako sklapaju po završetku radnog dana kako bi se domu vratila prvobitna namena.
U ostalim delovima sveta rešenja za podelu prostora će biti malo više prepuštena improvizaciji. Google pretrage za izraz „room divider“ dostigle su rekord u augustu 2020. kad je većina firmi odlučila da produži rad od kuće do sledećeg leta.
3. EGZODUS IZ GRADA
Rad od kuće i potreba za većim prostorom podstakli su ljude na preseljenje van gradova. U junu 2020. broj upita za kupovinu kuća u ruralnim delovima SAD porasli su za 34 odsto vs. prethodne godine. Jedna britanska agencija za prodaju nekretnina tvrdi da se redovnim kupcima kuća u ruralnim delovima zemlje priključila cela jedna nova demografska skupina onih „koji nikada ne bi ni pomislili da se presele van grada“ te mlađi parovi koji bi „otišli korak dalje od predgrađa“. Neki su se javili panično zahtevajući „ja moram da izađem iz grada“.
U mnogima se probudila želja za životom na vikendici. „Tokom pandemije sve se vrti oko potrage za komforom, brizi o sebi, eskapizmu. To su sve karakteristike života na vikendici“.
4. PORAST SAMOODRŽIVOG NAČINA ŽIVOTA
Kada su u aprilu zapadne zemlje polako počele da uvode vanredno stanje, Google pretrage za terminom „kako uzgajati povrće“ u Velikoj Britaniji i SAD oborile su sve rekorde. Prošli mesec kada je britanska Vlada najavila pobednike takmičenja „Home 2030“ – namenjenog odabiru dizajna za pristupačne, efikasne i zdrave stambene jedinice – oba nagrađena rešenja imala su vrt za uzgoj hrane u središtu dizajna.
Mark Valensija, uzgajivač koji vodi svoj YouTube kanal o uzgajanju voća i povrća u kućnom vrtu, kaže da je prvim mesecima pandemije broj gledalaca njegovih video saveta porastao sa 3 miliona na skoro 10 miliona mesečno. Broj poseta se i dalje održava na tom nivou.
5. ENERGETSKI EFIKASAN DOM
Život u kući 24 sata dnevno, za razliku od nekih 14 sati pre pandemije, uticao je i na troškove za energente domaćinstava. Dok se u većini domaćinstava pre grejala samo jedna soba, pandemija i rad od kuće zahtevali su stavljanje celog stana ili kuće u pogon, što je povećavalo troškove grejanja i hlađenja.
Tokom pandemije, naglo je porasla potražnja za energetski efikasnim stambenim jedinicama, pametnim termostatima i rešenjima za utopljavanje.
6. DRUŠTVENA NASELJA
Jedan arhitektonski studio počeo je da razvija stambene objekte koji uključuju više prostora za rad, šire trotoare i međuprostor za odmor na otvorenom. U najnovijem naselju kojeg projektuju u zapadnom Londonu u prizemlju zgrade su planirali co-working prostor. „Vraćamo se holističkom pristupu gde stambeni blokovi više neće biti namenjeni samo za stanovanje.“
I za kraj, autor teksta postavlja pitanje o post-Covid načinu življenja „kako se možemo pripremiti za ‘sledeći put’ kojeg se svi plašimo? Dizajnirati specifična rešenja za Covid promašuje poentu dizajniranja za otpornost na nedaće jer sledeći Covid možda uopšte neće biti Covid.
Trebamo dizajnirati kuće – i društvo – na način da ono bude otporno na sve pretnje: drugačiju pandemiju, klimatske promene ili čak nešto što uopšte ne možemo predvideti danas. Važno je graditi otpornost na nepoznate izazove budućnosti.“
Izvor: 6yka.com trendovi života