JEDINI IZVOR SAVRŠENE LJUBAVI
Život u Hristu je spoznaja volje Božije. Bez apsolutnog poverenja u Njega i predavanja sebe Njegovoj volji, mi zapravo umiremo u svojim gresima.
Arhiepiskop verejski Amvrosije (Jermakov) u knjizi „Pomeranje granice srca“ piše o tome šta predstavlja spoznaja volje Božije i kako je ta spoznaja osnovna karakteristika života u Hristu.
Gospode, Tebi pribegoh, nauči me da tvorim volju Tvoju, jer si Ti Bog moj (Veliko slavoslovlje). Nauči me da ispunjavam Tvoju volju Gospode… Ovakvoj molitvi i stanju potpunog poverenja u Boga Crkva Hristova uči svakog čoveka, tokom njegovog života. Svako od nas nosi gorko iskustvo samovolje. Ne želeći da slušamo roditelje, starije ili one koji imaju veliko životno iskustvo, više puta smo nailazili na zid samoće, nanoseći sebi, određenom poslu ili ljudima oko sebe veliku štetu. Osnov života hrišćanina predstavlja volja preblagog Boga, Koji je jedini izvor savršene ljubavi.
Sveti oci govore o tome kako lična volja kod čoveka rađa fantazije i ne dozvoljava mu da spozna sebe i da se približi istini, koja je skrivena u opštenju sa Hristom. Duhovan čovek je onaj koji misli i dela u skladu sa Božijom voljom, odbacujući, pri tom, svoju volju. Život u Hristu nije načitanost, dar lepog govora ili citiranje Svetih otaca, kao ni upoznavanje sa starcima i podvižnicima Crkve. Život u Hristu je spoznaja volje Božije. Bez apsolutnog poverenja u Njega i predavanja sebe Njegovoj volji, mi, zapravo, umiremo u svojim gresima.
U jednom od svojih pisama, arhimandrit Jovan (Krestjankin) piše: “U životu će sve biti jednostavno i lako ako ti, jednom za svagda, odlučiš da sve što činiš – činiš Boga radi i u slavu Božiju. Sve će doći na svoje mesto, kako u duši tako i u prihvatanju života. Ne pokušavaj da svoja dobra uskladiš po svom ličnom nahođenju, već delaj Boga radi… Nemoj da se povlačiš niti predaješ. Naš život je veličanstven i Bog ga čini boljim i korisnijim za nas!”
Zar se to u potpunosti ne razlikuje od briga za svoj zemaljski život i od straha pred izazovima sadašnjice? Kroz svojeglavost, razne pretenzije i tvrdoglavost, projavljuje se naš egoizam. Upravo on zaglušuje glas našeg bližnjeg i Božiji glas u nama. Ako nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo volju drugog čoveka, onda će nam biti teško da shvatimo i prepoznamo volju Božiju. Samo ako budemo obraćali pažnju na prava i mišljenja drugih ljudi, onda će i Bog moći da utiče na naš život.
Ograničavanje ličnog “ja” smiruje čoveka i, u isto vreme, čini ga slobodnim. Kada insistiramo na svojoj volji, mi ne dozvoljavamo Bogu da utiče na nas i da u nama preobražava Svoj obraz, čime svesno gubimo mogućnost upodobljavanja svome Tvorcu. Šta, zapravo, podrazumeva Njegova volja? Podrazumeva to da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine (1 Tim. 2, 4). Veoma je teško shvatiti pojam lične i Božije volje.
Mi često ne znamo kako da postupimo u određenoj situaciji. U Božanskom životu nije sve tako racionalno kao što je to slučaj sa ljudskom logikom ili sa odlukom o pravom izboru. Bog je svima nama darovao slobodu. Za svakoga od nas, za svaki životni postupak, Gospod predlaže bezgraničan broj mogućnosti i rešenja, koja i predstavljaju Božiju volju! Koliko se samo razlikuje dobra volja Sveblagog Boga u poređenju sa našom, uzaludnom i egoističnom! Ona uopšte ne ograničava naše mogućnosti, kao što to mnogi od nas često misle, već naprotiv, daje nam veliki prostor. Ona nas ne drži zarobljene okovima, već postoji radi toga da bi pobudila, oživela i pružila nam moguć- nost da poznamo volju Božiju kao neprocenjivi dar od Tvorca.
Kada se potčinjavamo volji Božijoj i usmeravamo svoju volju u harmoniji sa Božanskom (voljom), u nama se rađa odlučnost, um se prosvećuje svetlošću Hristovom, a ličnost postaje čvršća. Postoji izvanredna molitva, koja sadrži sledeće reči: Gospode, iako želim ili ne želim, spasi me. Božija volja se projavljuje na mnogo načina! Setimo se poznate knjižice zapisa prepodobnog Serafima Virickog: “To od Mene dolazi…” Kakav zadivljujući primer raznovrsnog i neočekivanog Božijeg promisla o životu čoveka, koji je poverio svoju čvrstu volju nepreglednom prostranstvu Božije volje!
Prepodobni Porfirije Kavsokalivit je govorio: “Nećemo iznuđivati od Boga… Nećemo moliti da nas izbavi od bilo čega… ili da reši naše probleme… Kada nam Bog ne daje ono što od Njega uporno tražimo, On za to ima razloge. I Bog ima Svoje “tajne”. Ako već verujemo u Njegovu dobru promisao, ako verujemo u to da je Njemu poznat naš život i da nam On uvek želi samo dobro, zašto se onda ne prepustimo Njemu?”
Poznati podvižnik 20. veka, iguman Nikon (Vorobjov) je ovako učio svoju duhovnu decu: “Nipošto nemojte praviti planove. Ako ih napravite, bez obzira na sve, nemojte se truditi svim silama da ih sprovedete u delo. U svakom slučaju, neće biti onako kako vi želite, već onako kako za vas Gospod odluči da je dobro…” Siguran sam da mi ne razmišljamo često o tome kako u našem životu, svakoga časa, dolazi do opasnog razmimoilaženja. Molimo se za jedno, a uporno insistiramo na drugome. Svima su nam poznate reči: Sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo! Međutim, mi postupamo potpuno suprotno. To znači da, ako sebe ne predamo Hristu Bogu, dolazi do početka predaje Njegovim neprijateljima. Neka bi svi ti napori, koje u ove spasonosne dane čine naši um i srce, bili ovenčani odlukom da živimo po Božijoj volji. Kao odgovor na našu iskrenost i smirenje, koji su i te kako potrebni da bismo poznali Njegovu volju, neka nam Gospod podari dar rasuđivanja.
Izvor: Saborna-crkva.com