TV
Crno beli TV nije imao boje, njih su morali da zamišljaju. Ona je ležala ispred njega, imala je dugu, plavu, talasastu kosu i bila je jako lepa.
Montirao je televizor na zidu. Bio je veliki 50 inča, dijagonale 126 centimetara. Uključio TV, našao kanal sa 4K rezolucijom i pogledao u nju.
Ona je ležala na krevetu, rekla je ‒ Ne sviđaju mi se boje, nekako su sive. To su prirodne boje. Ponovila je gotovo sa ljutnjom ‒ ne sviđa mi se. Gledao je u TV a zatim u nju i onda su mu u sećanju počele da naviru davne slike.
Mala podstanarska soba na poslednjem spratu stambene zgrade, u njoj jedan krevet, stočić i ormar. Na podu knjige u nepravilnim gomilama. Na stočiću mali crno beli ТV od 10 inča. Mogao je da se gleda film samo sa male razdaljine. Ležali su jedno pored drugog na krevetu i gledali film „Andrej Rubljov‚ Tarkovskog. Film je bio dug. Ekran je bio mali, jedva dvadesetak centimetara. Slika koja se dobijala posredstvom sobne antene često je bila sa puno snega.
Crno beli ТV nije imao boje, njih su morali da zamišljaju. Ona je ležala ispred njega, imala je dugu, plavu, talasastu kosu i bila je jako lepa. On je ležao iza nje i više gledao u nju nego u ТV. Gledali su film i uživali.
Bilo je to pre trideset godina. Posle godinu dana zabavljanja stupili su u brak. Nedugo nakon venčanja mali ТV zamenili su nešto većim od 18 inča, a posle desetak godina braka i novim većim od 30 inča. Sada su gledali u ekran od 50 inča, koji je imao najlepši spektar boja, ali sa manje sreće i zadovoljstva nego nekada mali crno-beli TV u podstanarskoj sobi.