GNEZDO
Blažen je svet u kojem se sve može iskazati i razumeti cvrkutom i u kojem su mrvice, bubice, puno gnezdo i istinska brižnost jedino merilo sreće.
Naslagane grančice i travke na klima uređaju terase praznog susednog stana bile su te sezone dom veštih graditelja i brižnih roditelja.
Činilo se da u tom krilatom svetu ima više ljubavi i empatije nego u ljudskom. Osunčana jutra, miris prve kafe i soka od ruža, njeno gugutanje činilo je nekako svečanim. Bila je bojažljiva, ali nas se nije plašila. Ni nama nisu smetala opala pera po cveću.
Tog jutra čula sam ženu: „Nemoj, goluždravi su, sačekaj još koju nedelju. Molim te!“
Nekoliko trenutaka neodlučnosti da li izaći; a onda se nešto stropoštalo.
Zaplakala je. I ja sam, užasnuta.
„Pokupi ovo“ – rekao je preglasno.
Shvatila sam, gnezda više nema.
Dolazila je danima i izbezumljeno obletala oko mesta gde su bili ptići. Jednom je udarila snažno u prozorsko okno i ostala nepomično da leži.
Naučnici, navodno, tvrde kako je ljudski glas nastao iz cvrkuta ptica. Ljudski glas prepun laži, kleveta, psovki, uvreda i surovost čoveka – savršenstva evolucije.
Blažen je svet u kojem se sve može iskazati i razumeti cvrkutom i u kojem su mrvice, bubice, puno gnezdo i istinska brižnost jedino merilo sreće.