RAZGOVOR SA UMETNICOM IZ GRAČANICE
Svedoci smo jedne opasne metodologije, a to su pokušaji promene identitetske karakteristike našeg kulturnog nasleđa. Potrebno je konstantno delovanje i institucija i pojedinaca u oblasti zaštite tog nasleđa, kaže mlada slikarka Maja Todić.
Dom kulture „Gračanica“, Fondacija „Simonida“ i kosovskometohijski odbor Matice srpske organizovali su novembra prošle godine izložbu mladih vajara Kosova i Metohije, u Galeriji Doma kulture „Gračanica“. Izložba pod nazivom „Bezimeni“ je prvo predstavljena u Malom likovnom salonu u organizaciji sa Kulturnim centrom Novog Sada, a potom je i publika u Gračanici imala priliku da vidi radove mladih vajara koji žive i stvaraju na Kosovu i Metohiji.
„Dom kulture „Gračanica“ je u dužem periodu, na različite načine, pratio rad mladih vajara, identifikovao ih i imao uvid u njihovo stvaranje.
– Ova izložba prvi put identifikuje, predstavlja i okvirno vrednuje jednu novu i nepoznatu generaciju u okviru savremene likovne scene Kosova i Metohije. Ovaj skulptorski opus do sada nije opisivan, periodizovan i eventualno vrednovan i kritički obrađivan, pišu u predgovoru kataloga Maja Todić i Nebojša Jevtić, selektori izložbe. Ovi događaji su bili razlog da razgovaramo sa slikarkom Majom Todić o njenom radu i uslovima života i rada mladih stvaralaca u centralnom delu Kosova i Metohije.
Bavi se kaligrafijom i svetlopisom
Utisak je da se Maja Todić u potpunosti i na vreme pronašla u slikarstvu, a evo šta ona o tome kaže:
– U vremenu gde se sve brani pod sloganom pravog trenutka, kratkog vremena nastajanja i trajanja, slikanjem pružam otpor svakodnevnom programerskom načinu življenja. Slikarstvo je za mene eksternalizovan san i osnovni smisao je u održavanju fleksibilnosti duha, odnosno – slobode ličnosti. Pokušavam da jedan zaseban i nevidljiv svet, ličnim razmišljanjima, idejama i emocijama, prevedem na platno.
Za razgovor sa Majom Todić motivisala nas je jedna njena slika koja izgleda kao volšeban spoj ikonopisa odnosno freskopisa i kaligrafije… Maja Todić je zavolela i kaligrafiju:
– Već neko vreme se bavim kaligrafijom. Moje interesovanje je vezano samo za ćirilično pismo i način kako je pisano u knjigama u srednjem veku. Kaligrafija je vežba strpljenja. Doživljavam je kao molitvu. Lepota se nalazi u nesavršenosti slova koja pišete slobodnom rukom, a inspiraciju sam našla u srednjevekovnim srpskim knjigama i poveljama. Umetničku slobodu u kaligrafskim radovima ostvarujem izradom minijatura. U svetu se za minijaturu koristi izraz „iluminacija“, ali u srpskom jeziku postoji mnogo lepši zaboravljeni izraz – svetlopisi. Svetlopisi se ukrašavaju zlatom i obiluju jako sitnim detaljima, a „kaligrafski vez“ je meni lično najlepši deo ove priče – kaže Todićeva.
Umetnost pobuđuje obožavanje, a crkvena umetnost posvećenost i poštovanje. Ikonopisom i fresko-slikarstvom (al seko) bavi se poslednjih nekoliko godina. Za nju je ikona nadasve duhovna prisutnost.
Maja Todić radi i kao dečji ilustrator i urednik časopisa „Naše polje“ što je za nju bilo divno iskustvo i prvo zaposlenje. Tu je nastao njen prvi strip, priče o Nemanjićima sa tekstom iz „Knjige za Marka“ Svetlane Velmar-Janković.
– Početak je bio kao neka vrsta upoznavanja jer je zapravo, meni kao slikaru većih dimenzija bilo teško prilagoditi se dečijoj ilustraciji manjih dimenzija. Potom su usledili i plakati za dečije predstave Amaterskog pozorišta „Janićije Popović“. Rad sa decom svakako oplemenjuje čoveka, a u procesu stvaranja umetnik je dete koje se igra, kaže naša sagovornica.
Slobodu traži u svom unutrašnjem svetu
Multitalentovana umetnica darovita je i za likovnu kritiku o čemu nam je rekla:
– Možda je to skriveni talenat sa kojim se i ja upoznajem. Izvući iz sebe, iz sveta unutrašnjih zbivanja nešto što smo dragoceno ulovili u magnovenju, približiti se drugom čoveku i njegovoj likovnoj poetici ne poznajući pouzdano njegov unutrašnji svet i pretpostavljajući ga- nije nimalo jednostavan zadatak.
Slikarstvo koje počinje praznim platnom, a koje može odvesti bilo kuda, što podrazumeva spontanu, nedisciplinovanu umetnost. Tip slikarstva koje ne teži prikazati materijalno već duhovno.
Na teško pitanje kako je raditi i stvarati u jednom gotovo izolovanom prostoru kao što je centralno Kosovo, naša sagovornica nam je rekla:
– Kada čovek ne nalazi slobodu oko sebe, traži je u sebi. Smatram da se čovekovo bitno obeležje nalazi u neodređenom graničnom prostoru života u njemu, koji mu pruža neograničenu podlogu za njegove snove i dela. U tom carstvu slobode on spoznaje i ostvaruje svoje božansko dostojanstvo, svoju uzvišenu ljudsku istinu. Čoveka koji nastavlja da stvara da bi sebe utvrdio u savršenstvu. Zato umetnik večito savlađuje otuđenost kroz umetnost, oslobađa se pritiska društvenih, idejnih, psiholoških i nadoknađuje ograničenost svog kretanja i svoje misli – kaže Maja Todić.
Todićeva je umetnik sa stavom. Na beskrajne pokušaje Prištine da otme srpske pravoslavne svetinje, manastire i crkve i da u potpunosti uništi srpska sakralna obeležja ona kaže:
– Svedoci smo jedne opasne metadologije a to su pokušaji promene identitetske karakteristike našeg kulturnog nasleđa. Potrebno je konstantno delovanje i institucija i pojedinaca u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, koji se na pravi način bave time da bi se srpska kulturna baština sačuvala od daljeg propadanja, uništavanja i otimanja. Jedino znanjem i kulturom se možemo braniti, a istorijske činjenice su na našoj strani.
Biografija Maje Todić
Multitalentovana slikarka Maja Todić rođena u Prištini, diplomirala je 2012. godine na Fakultetu umetnosti Priština-Zvečan, u klasi profesora Zorana Furunovića. Master studije završila je 2015. godine. Dobitnica je nagrade „Dimitrije Popović“ za najuspešnijeg mladog stvaraoca 2014. Izlagala je šest puta samostalno i u Domu kulture Gračanica“ i učestvovala na više od dvadeset kolektivnih izložbi. Urednik je i ilustrator lista „Naše polje“, jedinog dečijeg lista na Kosovu i Metohiji. Živi i stvara u Gračanici. Zaposlena je kao stručni saradnik u Domu kulture u Gračanici.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić