ŽITIJE KNEZA GEORGIJA
Knez Georgije odlučio je da se sukobi se s Tatarima na reci Siti. Rusi su se junački borili, ali nadmoćna vojna sila tatarska odnela je pobedu.
Sveti blagoverni knez Georgije se kao sin Vsevoloda Trećeg rodio 1189. godine, a stupio na Vladimirski velikokneževski presto 1212. godine.
Iz mladosti se odlikovao plamenom ljubavlju k Bogu i delima pobožnosti, starajući se da izvršuje zapovesti Božije i gajeći u srcu svom strah Božji. Usrdno posećivao svaki dan bogosluženje, pažljivo slušao što se čita i peva, i često razmišljao o tome da hrišćaninu valja ući u carstvo nebesko kroz mnoge nevolje.
Kao veliki knez, Georgije je mnogo radio na utvrđivanju hrišćanske vere i prosvete kako među svojim podanicima tako i među inovernim susednim narodima. Sa tim ciljem osnovao Nižnji Novgorod i podigao u njemu dva veleljepna hrama, koji su i bili prvobitni rasadnici Pravoslavlja u toj oblasti. Iz ljubavi i poštovanja narod ga nazivao ocem i gospodarem.
Kada su Tatari sa ogramnom vojnom silom ušli u Rusiju, knez Georgije ih sa svojom vojskom dočeka na reci Siti; no nadmoćniji Tatari zauzmu Vladimir 1238. godine, pogube Georgijevu porodicu, pobiju mnogo naroda i nešto odvedu u ropstvo.
Obavešten o tome, Georgije se reši na odlučnu bitku. I sukobi se s Tatarima na reci Siti. Rusi su se junački borili, ali nadmoćna vojna sila tatarska odnese pobedu, i sam veliki knez Georgije pogibe usred svojih vojnika 4. marta 1238. godine.
Rostovski episkop Kiril pronađe u gomilama mrtvih obezglavljeno telo Georgijevo, poznavši ga po kneževskoj odeći, odveze u Rostov i položi u hramu Presvete Bogomatere.
Godine 1239. telo Georgijevo prenese u Vladimir njegov brat Jaroslav i položi u Uspenskoj sabornoj crkvi. Česne mošti svetog Georgija biše otkrivene 1645. godine i stavljene u srebrni kivot, načinjen od patrijarha Josifa. Čudotvorne, njegove svete mošti liju čudesa.