TRPEZE
O toj izgibiji se pričalo i glasno i tajno, šest vekova. A sa Radana pročulo se selo Trpeze i šest vekova su mu se divili kao svetilištu.
Narod priča o selu na Radanu, da je u njemu, na zaravni, knez Lazar pričestio srpske ratnike pa ih tako pokazao Bogu i obasjane njime poveo u borbe na Kosovu polju.
Bilo im je to poslednje pričešće, poslednja trpeza na kojoj su posluženi. Otišli su i izginuli od Turaka.
O toj izgibiji se pričalo i glasno i tajno, šest vekova. A sa Radana pročulo se selo Trpeze i šest vekova su mu se divili kao svetilištu. I živeli u njemu u sva četiri godišnja doba, u planini bez puteva. I odlazili iz njega netragom. Da se ne vrate. Vratio se jedino Mikan.
U snazi četrdesetogodišnjaka da roditeljski dom iz praha zemlje uzdigne. On među desetak stanovnika. Okrenuo se, obrnuo se i te ljude osokolio pa su počeli slaviti Vidovdan i selu ponovo dali važnost. Na slavu su dolazili iz sveta pa se morao napraviti dobar put do Kuršumlije.
Prođe mnogo vremena dok se ne rodi predvodnik, da svoje i druge zamisli zna ostvariti. Da zadrži narod na istom mestu, da se množi.