MOĆNA PEČURKA
Nekoliko studija je pokazalo potencijal gljive pod nazivom lavlja griva da pomogne u rešavanju zdravstvenih problema povezanih sa funkcijom mozga.
Pečurka lavlja griva (Hericium erinaceus) vodi poreklo iz Severne Amerike, Azije i Evrope. Sadrži polisaharide koji su korisni za ljudski organizam.
Ova gljiva ima dugu istoriju medicinske upotrebe, posebno u tradicionalnoj kineskoj medicini, gde je korišćena za podršku zdravlju mozga. Poslednjih godina, njena vrednost u podršci kognitivnom zdravlju potkrepljena je brojnim studijama.
Pomaže u smanjenju depresije i anksioznosti
U studiji objavljenoj u časopisu „Biomedical Research“, ova pečurka je testirana na ženskim učesnicima istraživanja kako bi se testirali njeni efekti na mentalno zdravlje.
Nakon uzimanja kolačića sa delićima lavlje grive tokom četiri nedelje, učesnice su prijavile smanjenu depresiju i anksioznost. Prema istraživačima, ovo je bilo zbog dva hemijska sastojka izolovana od plodišta lavlje grive, nazvanih hericenones i erinacines. Ove dve hemikalije stimulišu biosintezu nervnog faktora rasta (NFR).
NFR učestvuje u brojnim aktivnostima u telu koje su ključne za održavanje i organizovanje neurona. Podstičući biosintezu NGF, lavlja griva je u stanju da pomogne u poboljšanju mentalnog zdravlja.
U međuvremenu, u studiji na miševima, istraživači sa Univerziteta Tohoku u Japanu otkrili su da se gljiva lavlja griva može koristiti za sprečavanje kognitivne disfunkcije.
Japanski istraživači su davali miševima 10 mikrograma amiloid-beta peptida sedmog i 14. dana u 23-dnevnom eksperimentalnom periodu. Takođe, miševi su tokom eksperimentalnog perioda hranjeni hranom koja sadrži delove lavlje grive.
Da bi merio rezultate svoje studije, tim je koristio nove testove za prepoznavanje predmeta na ispitanicima. Otkrili su da je ova pečurka sprečila negativne efekte amiloid-beta peptida na prostorno kratkotrajno i vizuelno pamćenje miševa. Studija sugeriše da bi lavlja griva mogla da poništi čak i efekte amiloid-beta peptida, inače proteina za koji se veruje da izaziva Alchajmerovu bolest.
Lavlja griva za kognitivno oštećenje
Štaviše, u drugoj studiji koju su sproveli japanski naučnici, lavlja griva je pokazala potencijal za poboljšanje simptoma blagog kognitivnog oštećenja. Ovo je faza između kognitivnog propadanja povezanog sa starenjem i razvoja demencije. Njegovi simptomi uključuju probleme sa pamćenjem, jezikom, razmišljanjem ili rasuđivanjem.
Tim je uzeo 30 pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjima i dao im tablete od 250 miligrama sa 96 posto ekstrakta lavlje grive koje su se uzimale u četiri komada tri puta dnevno tokom 16 nedelja. Tokom osme, 12. i 16. nedelje, pacijenti su bili podvrgnuti opservaciji u kojoj su pokazali poboljšanje u svojoj kognitivnoj funkciji, što je prikazano povećanjem rezultata na skali. Štaviše, istraživači su sproveli laboratorijske testove na pacijentima i videli da unos lavlje grive nije rezultirao nikakvim neželjenim efektima.
Osim toga, rezultati pacijenata na skali kognitivnih funkcija smanjivali su se dok je prestajao njihov unos tableta na bazi lavlje grive.
Ostale upotrebe i zdravstvene beneficije
Lavlju grivu je lako prepoznati, jer izgleda prilično različito od ostalih vrsta medicinskih gljiva. Obično je bele boje i može se naći duž debla drveta domaćina, na visinama većim od metar od tla.
Lavlja griva se može jesti sirova, kuvana, sušena ili natopljena čajem, a najpopularnija je u azijskim zemljama poput Kine, Indije, Japana i Koreje. U tim zemljama ona se koristi kao sastojak kulinarskih jela i za medicinsku upotrebu. Pored toga, postoje i dodaci ishrani (suplementi) koji sadrže gljivu lavlju grivu.
Osim svog potencijala u lečenju kognitivnih problema, lavlja griva može da pomogne i u sprečavanju čira na želucu, smanjenju rizika od nastanka srčanih bolesti, upravljanju simptomima dijabetesa, sprečavanju pojave karcinoma, smanjenju upale i jačanju imunog sistema.