BACILA SI SVE
Bacila si sve, na smetlište života,
Gde ljubav mre i postaje tuga,
Zašto u tebi više, ne stanuje lepota?
Pa si se predala lako, i postala sluga.
A ja te zaljubljen, još tražim tamo,
Da te vratim, ti da budeš moja,
Veruj mi, da to želim samo,
Poslušaj bar jednom, osećanja svoja.
Znaj da tako, ne gubiš ništa,
Osim tuge, koja ti ni ne treba,
Daj pođi sa mnom, sa tog smetlišta,
Da zajedno mi, poletimo do neba.
I odbaci tada, sve nedaće i boli,
Neka ti sunce, tvoje lice mije,
Ima neko draga, ko te iskreno voli,
Za tvojom lepotom, moje srce bije.
DNO OD ČOVEKA
Iza leđa laješ, okolo o meni,
Seješ laži, kao pokvareno seme,
Samo čekaš, jedan tren nemi,
Da bujica zla, iz tebe krene.
Preda mnom cviliš, kao da si štene,
Na sva usta, tada hvališ mene,
Ne znaš ti, da ja ljude čitam,
Zašto činiš loše, to te sada pitam?
Pa pod noge onda, posipaš mi trnje
Lažima me kitiš, da ne može biti crnje,
Misliš tada sigurno, da ti veruju svi,
To ne govori o meni, već kakav si ti.
Zato mi se skloni, da te ne vidim više,
Ti ostaješ i dalje, lažov doveka,
Pusti da mi život, sudbinu piše,
Jer ti si za mene, dno od čoveka.