Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

OŽIVLJAVANJE MONAŠKOG ŽIVOTA

Istinska sreća je doći na temelje svetinja, ući u život svetih Nemanjića, u tragove njihovog postojanja – podseća mati Stefanida, igumanija manastira Brnjak, posvećenog svetom Georgiju u opštini Zubin Potok.

 

Njegovo Preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski Teodosije doneo je odluku da se u cilju unapređenja života u Ibarskom Kolašinu intenzivnije poradi na tome da petnaest monahinja manastira Gračanica na čelu sa dosadašnjom igumanijom mati Stefanidom nastavi svoj monaški život u obnovljenom manastiru Brnjak, opština Zubin Potok.

brnjak

Bilo je to pre godinu dana. Tamo je za sada napravljena crkva posvećena Svetom Georgiju, a pored hrama je novi monaški konak. U obnovi manastira posebno učestvuje dobrotvor Rade Dobrić sa svojom porodicom iz Zubinog Potoka. Velika želja naroda ovog kraja jeste da taj manastir iznad jezera Gazivode, koji je trenutno gračanički metoh, potpuno oživi kao samostalan manastir i da pored dva muška manastira (Crna Reka i Duboki Potok) bude na dodatno duhovno ohrabrenje našeg vernog naroda.

Nismo odmah zamolili za razgovor da ih ne ometamo, čekajući da se skuće i malo priviknu na novu sredinu. Nedavno smo im se javili za blagoslov za ovu priču koji je igumanija mati Stefanida (Glavčić) na našu radost prihvatila i pored velike bitke sa epidemijom i pandemijom nepomenice koronavirusa.

– Sestrinstvo koje se sada nalazi u manastiru Brnjak otpočelo je obnovu, ili bolje rečeno, od gole ledine izgradnju manastira Svetog Georgija na mestu gde je u XIII veku bila škola za devojčice koju je podigla i o kojoj se brinula kraljica Jelena iz roda Anžujskog, žena Uroša I Nemanjića – kaže mati Stefanida.

Dugogodišnje udovstvo Jelene Anžujske

Uvodeći nas u priču o značaju svete kraljice Jelene Anžujske, svetih Nemanjića i još nekih momenata značajnih za Ibraski Kolašin, mati Stefanida nam je ispričala:

– Ova nemanjićka snaha izdvaja se od mnogih strankinja udatih za prestolonaslednike srednjevekovne Srbije. Izdvaja se po mnogo čemu, pre svega po svojoj ljubavi prema Srbiji, gde je oko 1245-50. došla stazom zasutom jorgovanima. U Starom Rasu ona je odživela srećan brak sa sinom Stefana Prvovenčanog, Urošem I, i svoje dugo, tridesetsedmogodišnje, udovstvo u Brnjaku (danas iznad jezera Gazivode).

Majka svetih kraljeva Dragutina i Milutina, majka mnoge srpske siročadi, Jelena Anžujska ostavila je dubok trag u srpskoj istoriji. Upravo u te tokove srpske istorije uplovile su i monahinje manastira Svetog Georgija spletom životnih okolnosti.

– Istinska sreća je doći na temelje svetinja, ući u život svetih Nemanjića, u tragove njihovog postojanja! Upravo ovo mesto, na međi Starog Rasa, između Kosova i Metohije (nekoliko sati hoda preko Mokre Gore je Istok i Crkolez – Metohija); upravo ovo mesto u Ibarskom Kolašinu izrodilo je popa Luku koji je, da bi odvratio narod od seobe sa Kosova u vreme Čarnojevića, skočio u Ibar sa rečima: „Ako je moj život potreban, evo dajem ga“. Narod ovog kraja nije krenuo u seobu. Upravo ovo mesto dalo je Grigorija Božovića, „zlatno pero“ streljano od komunista 1945. godine. Istu sudbinu doživela su i njegova dela. Sin komitskog vojvode i sveštenika prote Vukajla. Upravo ovo mesto dalo je sveštenomučenike Luku i Uroša, zaklane za vreme liturgije u staroj tutinskoj crkvi, sa sedamnaestogodišnjim crkvenjakom mladićem Jablanom. Upravo na ovom mestu bio je paroh Savo Dobrić koga su balisti zaklali na putu za Istok, gde je pošao da proslavi Svetog Nikolu sa svojim narodom, a čiji su potomci ktitori ovog manastira, koji su i započeli obnovu… Upravo ovo mesto nosi svedočanstvo svetosti i junačne postojanosti onih koji su koračali ovom zemljom – molitveno i ohrabrujuće podseća mati Stefanida.

Ovde sve inspiriše na molitvu

Pominje tek ponekog i tek po neki događaj koji pamti ovaj prostor i svedoči da je istinska sreća živeti na ovom mestu i otkrivati istoriju svetih.

– Na nama je da je sačuvamo i objavimo svetu. Na nama je da na tom temelju gradimo i usavršavamo sebe – kaže mati Stefanida.

Za monaški život veoma pogodno mesto. Ovde sve inspiriše dušu na molitvu. I lepota prirode i dubina vekova i neki prošli život koji se ovde odvijao, a bio je istinski dubok, hrišćanski, u Bogu osmišljen.

– Kada kažemo da se obnavlja manastir na Brnjaku, na mestu gde je bila škola za devojčice Jelene Anžujske, često nam postavljaju pitanje da li ćemo se i mi baviti time. Bilo bi to vrlo lepo za jedan ženski manastir na rubu Kosova i Metohije, sa druge strane na rubu Raške oblasti. Zasad se kućimo i ulažemo napore da obezbedimo osnovne uslove za život. Budući da smo se ovde doselile posle Vidovdana 2020. godine, pre nepunu godinu dana, mnogo toga je već urađeno. Može se reći da Bog blagosilja naše napore i sve lepo i brzo napreduje. Ne znamo šta je volja Božja, možda u nekoj perspektivi ovaj manastir nastavi tradiciju Jelene Anžujske. O njenoj ljubavi prema narodu ovog kraja govori pre svega činjenica da je ona trideset sedam godina posle smrti svoga muža ostala ovde u Brnjaku i posvetila se odgajanju i vaspitanju devojčica bez roditelja. Ona nije otišla u Bar, Kotor ili Trebinje, gde je imala dvorove. Tom ljubavlju ona je zadobila ljubav naroda ovog kraja. Predanje kaže da su je meštani ovog kraja po upokojenju na rukama odneli u Gradac, njenu zadužbinu – rekla nam je mati Stefana.

Da oživimo nemanjićku tekovinu

– Broj ljudi i institucija koje svesrdno pomažu izgradnju ove svetinje svedoči žar sa kojim naš narod gleda na Kosovo i Metohiju, svedoči ljubav prema Bogu i našoj Svetoj Crkvi. Na nama, ljudima iz Crkve, jeste da molitveno uzvratimo svima i budemo ono što današnjem čoveku najviše treba – uteha i svetionik, što su manastiri kroz istoriju vazda bili. Da čistotom života i poštenjem, vernim služenjem Crkvi i narodu sačuvamo ukazano nam poverenje i ljubav, da se vratimo i oživimo nemanjićku, duhovnu i materijalnu tekovinu. Da obnovimo, oživimo svaki kamen, da celivamo svaku stopu zemlje kojom su gazili oni, a za njima mnoštvo naših svetih predaka – uverljivo nas podseća mati.

Vredno je dati svu svoju snagu i položiti sav svoj život služenju Bogu i otadžbini na ovom svetom mestu, na svakom mestu koje je srpska krv zalivala i branila. Vredno je postojati danas na Kosovu i Metohiji, ugraditi sebe u taj život i mnoge smrti koje su nas zatirale i kosile mladost, ali nisu iskorenile i ugasile žar, nisu iskorenile i ugasile oganj u srcu da se živi i umire za Hrista i naše sveto predanje, za ono što je nemanjićka svetorodna loza dala – uverena je i krepi nas u veri mati Stefanida.

Za kraj razgovora, igumanija manastira Brnjak moli i blagoslovi:

– Neka bi Bog dao da se na ovom svetom mestu obnove škole za devojčice, da ožive i pruže utehu i vaspitanje savremenom izmučenom čoveku, da se obnovi crkva iz nemanjićkog perioda, čiji su temelji sačuvani u neposrednoj blizini, dvorovi gde je trideset sedam godina života, posle smrti svoga muža Uroša I Nemanjića, provela francuska princeza i majka mnoge srpske siročadi Jelena Anžujska.
Njihovim molitvama da i nas Gospod pomiluje i spase!

Autor: Slavica Đukić

Mati Stefanida

mati stefanida

Monahinja Stefanida (Glavčić), rođena 9. novembra 1963. godine u Beogradu. Završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Skoplju. Godine 1993. stupila u monaški život u vranjskoj eparhiji pod duhovnim rukovodstvom arhimandrita Pajsija Tanasijevića. U vranjskoj eparhiji živela dvadeset pet godina, odakle se sa sestrinstvom od 15 sestara preselila u eparhiju raško-prizrensku, privremeno u manastir Gračanicu, potom na Brnjak, gde je otpočela obnova manastira Svetog Georgija, na mestu gde se u XIII veku nalazila škola za devojčice pri dvoru Jelene Anžujske. Mati Stefanida se bavi i pisanjem. Pre dve godine objavila je priče iz Pčinje pod naslovom „Jasika“ Partenon, Beograd 2019.

 

Pomozimo sestrinstvu Brnjaka

Sestrinstvo manastira Sveti Georgije u Brnjaku provodi miran i tih monaški život koliko god je to moguće u vreme pandemije i epidemije koronavirusa i svakovrsnih strahova koje su virus i poplava istinitih i neistinitih, tačnih i netačnih informacija, doneli sa sobom. Sestre se bave ikonopisom, ručnim radovima (pletenjem, izradom brojanica) kaširanjem i ukrašavanjem ikona, koričenjem knjiga… U planu je kupovina male destilerije i sušare, jer je kraj bogat lekovitim biljem i šumskim plodovima. Pomozimo našim sestrama da lakše ostvare svoje zamisli i pomognu kolašinskom kraju u opstanku, ostanku i prosperitetu.

Porudžbine za njihove proizvode možete slati na broj +381 66 800 55 23 (Viber)

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: