Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

NEDOVOLJNO ISTRAŽENA SUPSTANCA

Godinama, pa i vekovima, eksperimentisano je s mogućim zamenama za ljudsku krv da bi se spasili mnogi životi. Veštačka krv bila je ideal pokušaja kroz istoriju tokom koje su ljudi hteli da zamene krv mlekom, kravljom krvlju, urinom, pa čak i pivom.

 

Veštačka krv je veoma složena stvar koja još nije u potpunosti istražena. Koliko daleko smo stigli dokazuju istraživanja.

veštačka krv

Mali korak…

Neke alternative su delimično uspešne i recimo da smo na jedan mali korak od pronalaska odgovarajuće veštačke krvi.

Problem nedostatka sveže krvi je sve važniji. Donacije nisu dovoljne, krv ne može dugo da se čuva i samo čuvanje u frižiderima je negde neizvodnjivo. Veštačka krv bi vremenom verovatno postala pristupačna, mogla bi masovno da se proizvodi i olakšala bi proces spasavanja života kada je manjak krvi u pitanju. Još jedna povoljnost bi bila univerzalnost krvi, prema nepodudaranju krvnih grupa s kojom se sad borimo a i skratio bi se skup proces ispitivanja krvi kako imamo i problem zaražene krvi. Recimo u Nigeriji je 40 odsto stanovništva zaraženo HIV-om, a i ostatak Južne Afrike ima slične probleme.

Pokušaji… mleko!

Kroz istoriju se radilo na zameni krvi još od davne 1854. kad je prvi put zabeležena konkretizacija zamene krvi mlekom. Tad se svet borio sa azijskom kolerom i deo pacijenata je podvrgnut ubrizgavanju mleka u krvotok kako bi se ubrzala proizvodnja belih krvnih zrnaca. Deo ovih pacijenata se na iznenađenje i oporavio, svakako, statistika nije merodavna, a metod je u neku ruku apsurdan!

Žabe…

Zatim se na trenutak javila nada u slan rastvor mesto krvi. Naime, eksperiment sproveden na žabama, dokazao je da žabe mogu da žive danima ako im se isisa krv i ubrizga vodeni rastvor. Ali, kasnije su naučnici ustanovili da žabe mogu da žive i ako im se samo isisa krv, bez slanog rastvora, isto tako- danima, pa je otkriće palo u vodu.

U poslednjih 25 godina bilo je više ozbiljnih pokušaja, testiranja pa čak i primene sintetičke i veštačke krvi. Godine 1989. američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu japanskog proizvoda pod nazivom Fluosol- DA-20. Ovo nije verodostojna kopija krvi s krvnim zrncima već prenosnik kiseonika, imitacija hemoglobina koja se bazira na ugljeniku i fluoru. Proizvod je pet godina kasnije povučen iz upotrebe zbog brojnih nuspojava ali i veoma komplikovane upotrebe.

BioCapillary oglas 900 px

Rizici…

Veći uspeh je imao sličan proizvod PolyHeme koji je prošao nekoliko krugova testiranja na pacijentima koji su bili hitni slučajevi sa povredama pa zbog ovih okolnosi nisu imali izbora. Godine 2005. statistika uspešnosti upotrebe ove krvi, proračunata na osnovu 500 pacijenata koji su bili uključeni u studiju, pokazala je da ne postoje povišeni bezbedonosni rizici. Naredne godine, testiranje je ponovljeno. Sad su od 713 pacijenata, 350 primili PolyHeme krv i od njih 47 nije preživelo a kontrolnih 363 pacijenta koji nisu primili ovu veštačku krv preminulo je 35 pacijenata. Projekt je proglašen neuspelim a zagovornici korišćenja PolyHeme krvi su tvrdili da je reč o premalom uzorku.

Poslednjih godina se obavljaju testiranja na raznim stranama sveta pa samo možemo da očekujemo buduće rezultate s puno optimizma.

Veštačka krv…

Fabrika krvi koja obećava zasad leži u “Petrijevoj šolji” vodećeg istraživača indijskog Instituta za tehnologiju Madras, dr Soma Guhathakurta. Ova veštačka krv su u stvari crvena krvna zrnca „uzgojena“ iz matičnih ćelija iz pupčanika. Ovaj proces traje 17 dana, a doktorka tvrdi da će ova krv biti duplo jeftinija od one koju sad imamo. Ovim procesom se može doći isključivo do crvenih krvnih zrnaca, dok se u ranijim pokušajima pravljenja krvi stvarala kultura sa najmanje 40 odsto belih krvnih zrnaca, što je veoma problematično za pacijenta sa manjkom krvi te već ugroženim imunim sistemom. Doktorka je, inače, specijalistkinja za kardiohirurgiju pa “navija” za crvena krvna zrnca.

Efikasnost ove krvi se dokazuje na ljudima od 2016 – a pre tog je prošla test-fazu na anemičnim miševima i životinjama. Ostaje nam, samo, da „držimo fige“ budućoj fabrici krvi.

Izvor: Edukacija.rs

Priredio: Velibor Mihić

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: